Bifacijalni solarni paneli – Da li zaista proizvode više struje
Bifacijalni solarni paneli postaju sve popularniji zahvaljujući mogućnosti da proizvode električnu energiju sa obe strane modula. Saznajte kako funkcionišu, koliko više struje mogu da proizvedu u odnosu na klasične panele i u kojim uslovima se njihova ugradnja najviše isplati
Solarni paneli poslednjih godina postali su uobičajen prizor na krovovima kuća, poslovnih objekata i industrijskih hala. Međutim, razvoj tehnologije nije stao na klasičnim panelima koji koriste samo jednu stranu za proizvodnju električne energije.
Sve češće se pominju takozvani bifacijalni solarni paneli, za koje proizvođači navode da mogu da proizvedu i do 30 odsto više električne energije u odnosu na standardne modele.
Ali šta zapravo znači „bifacijalni“, kako ova tehnologija funkcioniše i da li se zaista isplati prosečnom vlasniku kuće?
Kako rade bifacijalni paneli?
Za razliku od klasičnih monofacijalnih panela, koji sunčevu energiju pretvaraju u električnu samo preko prednje strane, bifacijalni paneli proizvode struju sa obe strane modula. Prednja strana koristi direktno sunčevo zračenje, dok zadnja strana iskorišćava svetlost koja se odbija od tla, krova ili drugih okolnih površina.
Ovaj efekat naziva se albedo efekat. Što je podloga svetlija i reflektivnija, više svetlosti dospeva do zadnje strane panela, pa je i proizvodnja električne energije veća. Najbolje rezultate daju bele površine, svetli beton, šljunak, pesak ili sneg, dok tamne podloge poput crnog crepa ili asfalta reflektuju znatno manje svetlosti.
Većina modernih bifacijalnih panela izrađena je u takozvanoj „glass-glass“ konstrukciji, odnosno sa staklom sa obe strane modula. Takvo rešenje omogućava prolazak svetlosti do zadnje strane ćelija, ali istovremeno povećava otpornost panela na vlagu, temperaturne promene i mehanička opterećenja.
Koliko više struje mogu da proizvedu?
Na ovo pitanje ne postoji univerzalan odgovor, jer sve zavisi od načina ugradnje i okruženja. U prosečnim uslovima dodatni prinos najčešće iznosi između 5 i 15 procenata.
Međutim, kada se paneli postave iznad veoma reflektivnih površina ili na konstrukcije koje omogućavaju dobro osvetljenje zadnje strane, povećanje proizvodnje može da dostigne 20 do 30 procenata.
Upravo zbog toga se bifacijalni paneli danas masovno koriste u velikim solarnim elektranama, gde projektanti mogu da optimizuju visinu panela, razmak između redova i reflektivnost podloge.
Da li su dobri za postavljanje na krov?
Odgovor je – zavisi. Na klasičnim kosim krovovima pokrivenim tamnim crepom prednosti bifacijalnih panela često nisu naročito velike. Zadnja strana panela nalazi se veoma blizu krovne površine, pa nema dovoljno prostora da prikupi značajnu količinu odbijene svetlosti. U takvim slučajevima razlika u proizvodnji u odnosu na kvalitetan monofacijalni panel može biti relativno mala.
Situacija je drugačija kod ravnih krovova. Ukoliko se paneli postave na povišenu konstrukciju, a ispod njih se nalazi svetla hidroizolacija ili reflektivna površina, zadnja strana može značajno doprineti proizvodnji električne energije. Istraživanja pokazuju da povećanje reflektivnosti krova može imati znatan uticaj upravo kod bifacijalnih sistema.
Zbog toga se za porodične kuće najčešće preporučuje detaljna analiza pre kupovine, jer nije svaki krov pogodan za iskorišćavanje punog potencijala ove tehnologije.
Gde se najviše isplate?
Najveću korist od bifacijalnih panela imaju vlasnici većih parcela, poljoprivrednih gazdinstava, poslovnih objekata i industrijskih kompleksa koji mogu da postave povišene konstrukcije na otvorenom prostoru.
Takve instalacije omogućavaju da svetlost nesmetano dopire do zadnje strane modula. Ako se pritom koristi svetli šljunak, beton ili druga reflektivna podloga, dodatna proizvodnja energije može biti veoma značajna.
Posebno zanimljive postaju i vertikalne instalacije bifacijalnih panela koje istovremeno koriste jutarnje i večernje sunce. Ovakva rešenja sve češće se primenjuju u velikim solarnim parkovima i agrivoltaici, odnosno kombinaciji poljoprivrede i proizvodnje električne energije.
Da li su skuplji od običnih panela?
Jesu, ali razlika više nije velika kao pre nekoliko godina. Prema podacima iz industrije, bifacijalni paneli obično koštaju približno 10 do 20 procenata više od standardnih monofacijalnih modula. Međutim, ukoliko su postavljeni u uslovima koji omogućavaju veći energetski prinos, dodatna investicija može relativno brzo da se isplati kroz veću proizvodnju električne energije.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li solarni paneli zaista „padaju“ na 5% snage kada je oblačno
Koji krovni pokrivači su idealni za ugradnju solarnih panela
Da li su solarni paneli zbog “prljave struje” opasni po zdravlje?
Sa druge strane, ako se postavljaju na nepovoljan krov sa malo refleksije i bez dovoljno prostora iza panela, viša cena možda neće doneti proporcionalno veću korist.
Imaju li neke nedostatke?
Najveći nedostatak bifacijalnih panela jeste činjenica da njihov učinak mnogo više zavisi od načina postavljanja nego kod klasičnih modula. Loše projektovana instalacija može da poništi veliki deo njihovih prednosti.
Takođe, zbog stakla sa obe strane često su nešto teži, pa konstrukcija mora biti adekvatno dimenzionisana. U pojedinim slučajevima potrebni su i veći razmaci između redova panela kako bi zadnja strana imala dovoljno pristupa odbijenoj svetlosti.
Da li se isplate privatnim korisnicima?
Za vlasnike kuća odgovor nije jednoznačan. Ukoliko imate klasičan kosi krov pokriven tamnim crepom, kvalitetni monofacijalni paneli često predstavljaju racionalniji izbor.
Međutim, ako raspolažete ravnim krovom, svetlom podlogom ili prostorom za postavljanje samostojeće solarne elektrane u dvorištu, bifacijalni paneli mogu doneti primetno veću proizvodnju električne energije bez povećanja zauzete površine.
Upravo zato se danas smatraju jednim od najperspektivnijih pravaca razvoja fotonaponske industrije. Njihova najveća prednost nije samo veća efikasnost, već mogućnost da iz iste površine izvuku više energije, što postaje sve važnije kako raste interesovanje za solarnu energiju i energetsku nezavisnost domaćinstava i kompanija.
