Kratak vodič – Kako napraviti kompost u svojoj bašti
Koji organski otpad je idealan za pravljenje kvalitetnog đubriva? Kada se kompost pravi u naslagama, a kada je bolje koristiti komposter? Koji uslovi su neophodni za formiranje kvalitetnog komposta? Koliko je vremena potrebno da se od organskog otpada formira kompost
Sezona bavljenja u bašti je ono čemu se mnogi sa prvim prolećnim danima najviše raduju. Kod većine je glavni motiv, kontakt sa prirodom. Stoga mnogi u svojim baštama izbegavaju da koriste bilo kakve hemikalije. A da li ste znali da sami možete da proizvodite sopstveno đubrivo, odnosno kompost. Mnogo je lakše nego što se na prvi pogled čini. Kompost koji kupujete u džakovima kako bi obogaćivali zemlju oko sadnica ili u saksijama, takođe možete da proizvodite sami. Na taj način ćete vrlo dobro znati od čega je nastalo đubrivo koje stavljate u vašu baštu ili cveće, a to može da bude i praktičan način da se rešite organskog otpada koji inače bacate u kontejner.
Naime, kompost se pravi od većine organskih otpadaka, poput pokošene trave, sakupljenog lišća, sitnijih grančica, usitnjenog drveta, pa i organskog otpada koji ne nastaje u bašti već u kuhini, poput ostataka od voća i povrća, kesica čaja, taloga od kafe, pa i papirnih ubrusa ili kutija od jaja.
Naslaga organskog otpada ili komposter?
U velikim dvorištima kompost može da se pravi na veoma jednostavan način. Dovoljno je pronaći senoviti mesto u uglu ispod neke krošnje ili strehe. Dovoljno je napraviti gomilu organskog otpada i kompost će se sam formirati. Jedino je važno da se naslaga organskog otpada nalazi u direktnom kontaktu sa zemljom, a ne na betonskoj podlozi ili najlonu. To je neophodno kako bi višak vlage mogao na priridan način da odlazi u zemlju.
Kada su manje bašte i dvorišta u pitanju, nema dovoljno prostora u kojem bi stajala hrpa organskog otpada, a da ne smeta i ne ruži ambijent, a takođe, u manjim baštama nisu ni potrebne veće količine komposta. U takvim slučajevima je najbolje koristiti komposter. Njega možete da kupite u bolje opremljenim prodavnicama baštenske opreme, a možete da ga napravite i sami. Idelano, komposter je drveni sanduk sa prorezima između dasaka za prolazak vazduha, bez dna kako bi kompost bio u kontaktu za zemljom i poželjno sa poklopcem. Upravo takvi su najčešće u prodaji. A možete da ga napravite i sami tako što ćete da upotrebite staro bure bez dna, ili da komposter “sklepate” od starih drvenih paleta ili dasaka. U manjim baštama je poželjno da komposter i vizuelno bude dopadljiv, pa možete da ga spolja ofarbate, a na njemu, ako ima čvrst poklopac, može da stoji i par saksija sa cvećem.
Koji su neophodni uslovi za nastajenje đubriva?
Kada se u komposteru nađe organski otpad, na prirodan način započinje proces truljenja, a vaša uloga u tome će biti minimalna. Tri faktora koji definišu proces pravljenja komposta su temperatura, vlaga i količina vazduha. Prozračnost će obezbediti kvalitetni sastojci, a ako vas ne mrzi, možete kompost da povremeno promešate, kako na pojedinim mestima usled sleganja ne bi bilo manjka kiseonika. Poželjno je da je smesa rastresita i prozračna. Temoperatura je takođe ključni faktor. Zato je dobro da komposter stoji u senovitom mestu. Sama prirodna reakcija će podići temperaturu u komposteru do oko 60 stepeni Celzijusa, što je neophodno za odvijanje prirodnog procesa truljenja. Ipak, sunce nije potrebno, jer može da isuši kompost, što će zaustaviti reakciju.
Kada se kompost stisne u šaci, idealno je da poput vlažne zamlje zadrži oblik zatvorene šake. Ako se iz njega cedi voda, vlage je previše, a ako se rasipa, onda je previše suv, pa je potrebno dodati vode. Ako ste komposter napravili prema instrukcijama, najverovatnije nećete imati probleme ni sa viškom ni sa manjkom vlage. Treba napomenuti da će kompost najefikasnije da se pravi ako su sastojci usitnjeni. Staru suvu granu stoga, na primer, treba izlomiti na sitne komadiće. Na taj način se povećeva površina otpada koja dolazi u kontakt sa kiseonikom, pa se ubrzava proces. Veći komadi otpada će mnogo sporije da se razlože.
Kako da znate kada je kompost spreman za upotrebu? Potrebno je da izgleda kao i gotov kompost koji kupujete u plastičnim džakovima. Crne boje rastresit i prijatnog mirisa koji podseća na svežu zemlju. Ukoliko ima neprijatan miris, ili proces kompostiranja nije završen, ili su se u komposteru našle materije koje nisu smele. Zavisno od vrste materije, temperature i ostalih uslova, kompost može da se formira za tri meseca, pa do godinu dana.
Šta se stavlja u kompost, a šta ne
Poželjni sastojci iz kuhinje su svi ostaci svežeg voća ili povrća, ljuske od jaja, talog od kafe, vrećice od čaja, u manjoj količini kartonski i papirni otpad, ali onaj koji nije izbeljivan ili bojen. Od otpada iz bašte na spisku poželjnih sastojaka su trava, seno, lišće, grančice, kora drveta, usitnjeno drvo, cveće, ostaci zemlje iz saksije.
U kompstu nije mesto psećem i mačijem izmetu, ostacima pripremljenih jela, ostacima mesa, kostima, ljuskama od oraha, orahovom listu, a treba izbegavati i ostatke od citrusa. U kompost se nikako ne stavljaju ni lekovi, plastika, pelene, staklo, kamen, metal, sadržaj kesa od usisivača, pepeo od uglja. Izbegavajte ostatke od mesa, jer će privući glodare ili druge životinje, a ako ga odlažete, zakopajte ga duboko u kompost, kako bi miris ostao “zarobljen”.
Pročitajte još:
Kako zasaditi i negovati savršen travnjak
Prirodni načini da se rešite korova u bašti
Mali vodič za sadnju i gajenje začinskog bilja
Kako pravilno uzgajati lavandu
Mini vodič – Nega sobnih biljaka tokom zime
