Montažne kuće – prednosti, mane i cene
Montažne kuće imaju veliki broj očiglednih prednosti u odnosu na tradicionalne metode gradnje. Ipak, česti su komentari kako ih cena i njihove mane diskvalifikuju kada je porodično stanovanje u pitanju…
Montažne kuće su poslednjih nekoliko decenija postale veoma popularne. Ovaj sistem gradnje je u Americi i Zapadnoj Evropi neuporedivo popularniji nego kod nas. Jednostavno, kultura i shvatanje pojma „dom“ se mnogo razikuje na našem i na zapadnim podnebljima. Kod nas kada čovek gradi kuću on misli na decu, pa i unuke, dok na zapadu čovek razmišlja kako da sebi obezbedi krov nad glavom. A deca? Pa napraviće sebi kuću kakva im se sviđa i gde im se sviđa. To je valjda najveći razlog zašto montažne kuće nisu kod nas još popularnije. Jer, kako nešto što je montažnog tipa može da se nasleđuje kroz generacije? Kao i obično, istina je negde na pola puta.
Trajnost montažne kuće
Materijali i postupci za izgradnju montažnih kuća su poslednjih decenija mnogo usavršeni, tako da mnogi proizvođači tvrde da njihove montažne kuće garantovano traju sto godina. Istina je da zidani objekat može da traje duže, ali to se svakako ne odnosi na kuće u istoj cenovnoj kategoriji sa montažnim kućama. Veliko je pitanje u kakvom će stanju biti klasična zidana kuća posle sto godina i koliko će morati da se uloži u njenu adaptaciju. Ukoliko nije reč o objektu od istorijskog značaja, mnogo više se tada isplati rušenje i izgradnja potpuno novog objekta.
Prednost klasične gradnje u odnosu na montažnu, u ovom slučaju, je ta što ako posle par decenina odlučite da prodate kuću, to ćete svakako lakše uraditi ako ona nije montažnog tipa. Pojedini proizvođači na svoje kuće daju garanciju 30 godina, što jasno ukazuje da bi ona uz adekvatno održavanje mogla da traje mnogo duže. Naravno, ta garancija se ne odnosi na zanatske radove, kao što su elektrika ili vodovod. Na zanatske radove je garantni rok mnogo kraći.
Takođe, ne treba zanemariti to da veliki broj domaćih proizvođača proizvodi materijale koji se izvoze u zemlje EU, a iste te firme ih tamo i sklapaju. Naravno, nezadovoljnih klijenata ima, ali zar to ne može da se kaže i za one koji su se upustili u avanturu klasične gradnje? Kao i kada kupujete nov automobil – Ako se ne razumete, pre nego što kupite neki konkretan model, informišete se o njemu na internetu – kakav je, kvari li se, da li su visoke cene održavanja… Isto tako treba birati i firmu koja će da vam napravi kuću.
Brzina gradnje
Da, montažne kuće se mnogo brže podižu od klasičnih. Svi elementi koji se na licu mesta sklapaju su već proizvedeni, i to je glavna vremenka ušteda. Praktično, umesto da se zid zida na licu mesta, on se donosi i montira. Većina proizvođača garantuje da su radovi na kući od oko 80 kvadrata gotovi za najviše mesec dana, u šta su uračunati i prvobitni grubi radovi, odnosno izlivanje i sušenje betonske konstrukcije na koju se montira kuća. Naravno, taj vremenski faktor možda i nije toliko važan kada su u pitanju stvari koje se rade praktično jednom u živoru.
Veća prednost je u tome što ima manje stresa, mnogo je jasnija specifikacija šta je sve od materijala potrebno, manje su šanse da dolazi do neprijatnih iznenađenja u vidu neplaniranih troškova, što je slučaj kod klasične gradnje. Istina, i kod klasične gradnje je moguće sve dobro isplanirati, ali za to je potrebno veliko iskustvo.
To zahteva angažovanje preduzimača, što svakako podiže ukupne troškove. Dakle, brzina gradnje montažne kuće jeste veća, ali glavna prednost je lakša kontrola troškova i manje stresa. Vi angažujete firmu koja za dogovoreni iznos novca treba da napravi objekat koji je odmah useljiv.
Troškovi gradnje
Cene gradnje montažne kuće su niže od cena gradnje klasične zidane kuće. Preciznu računicu troškova nije lako napraviti. Cena gradnje može da zavisi od mnogo faktora. Samo jedan od njih je, na primer, lokacija. Ako se prostor na kojem se gradi kuća nalazi direktno uz put, troškovi su mnogo niži. Ako je kuća na mestu kojem teška mehanizacija i kamioni ne mogu da priđu, troškovi lako mogu da porastu. Pitanje je kako odvesti višak zemlje, ili kako dopremiti materijal.
Sve to može da podigne troškove, ali recimo da isto važi i za klasičnu i za montažnu kuću. Krajnje grubo, kada se započne sa gradnjom prizemne montažne kuće od oko 100 kvadrata, već za temelj je potrebno do 6.000 evra. Kada je to gotovo, za monzažnu kuću je potrebno od 250 do 350 evra po kvadratu. Sa izradom temelja, ta cena raste do 450 evra. Ko se odluči za takozvanu „sivu fazu“ cena može da bude i ispod 200 evra. Da pojasnimo, siva faza podrazumeva montažnu kuću bez hidro i termo izolacije podova, bez električnih instalacija, bez razvedenog vodovoda i kanalizacije, bez pločica i sanitarija.
Ako ste se za montažnu kuću odlučili da sebe poštedite briga i zbog toga što se ne razumete u gradnju, siva faza je odlična za izbegavanje. Poneko, ko se razume u te finalne radove, može odabirom sive faze da uštedi, ali i da utiče na konačno uređenje kuće.
Energetska efikasnost
Na polju energetske efikasnosti montažne kuće su u jasnoj prednosti. Klasično građene kuće svakako mogu da budu energetski efikasnije, ali u tom slučaju cena gradnje po kvadratu je nesrazmerno veća. Kada se nalaze u istom ili sličnom cenovnom razredu, montažna kuća je energetski neuporedivo efikasnija od klasične. Izolacija klasične gradnje, da bi bio postignut nivo energetske efiksnosti kao kod montažnog objekta, podrazueva dodatnih desetak centimetara termičke izolacije.
Time se debljina standardnog spoljnog zida povećava na više od 40 cm, što direktno utiče na smanjenje korisne površine objekta. Konkretno, montažna kuća ima oko 10 odsto veću neto korisnu površinu od zidane kuće istih karakteristika. To znači da kod bruto površine od 100 metara kvadratnih, a bruto površina je ona koju plaćate, odabirom montažne kuće dobijate, bar u teoriji odnosno ukupnoj kvadraturi, celu jednu sobu više, nego kod gradnje klasične zidane kuće.
Da ne zalazimo previše u tehnikalije, ali za razliku od zidanih objekata, montažne kuće imaju takav materijal zidova da oni ne akumuliraju toplotu. Kod standardnog zida cigla ili blok akumuliraju toplotu, dok spoljašnja izolacija (stiropor ili kamena vuna) sprečava njeno gubljenje. Zahvaljujući tome montažni objekti se mnogo brže zagreju, ali isto tako se po prestanku grejanja mnogo brže ohlade, jer nema toplote akumulirane u zidovima. To zidanim kućama daje određenu prednost, jer imaju stabilniju unutrašnju temperaturu.
Kao i kod većine dilema, odgovor na pitanje koja je kuća bolja zidana ili montažna, ne postoji. Sve zavisi od vaših potreba i mogućnosti. Sa klasičnom gradnjom, ako se sprovede kako treba, sigurno ne može da se pogreši, ali činjenica je da su montažni objekti vrlo često praktičnije i bolje rešenje.
Pročitajte još:
Kako do kredita za gradnju montažne kuće
Kako smanjiti račun za struju?
Smanjite račun za grejanje uz ove trikove
Grejanje na klima uređaj – za i protiv
