Ugradnja kućnog video nadzora – Kad treba dozvola, a kada ne
Da li vam je potrebna dozvola za postavljanje video nadzora na privatnom posedu? Kakav je pravilnik u slučaju da kamere snimaju i javne površine? Kako se reguliše postavljanje video nadzora u stambenim zgradama
Zakonom iz 2017. godine preciznije su definisanja pravila vezana za ugradnju privatnog video nadzora. Ono što na početku treba da se istakne je to da za postavljanje sigurnonih kamera u svom stanu i na privatnom posedu nisu potrebne nikakve dozvole ili odobrenja.
PROČITAJTE JOŠ:
Sigurnosna vrata – Sve što treba da znate
Da li mi je potrebna građevinska dozvola za…?
Pametne kuće – Sve što (zaista) treba da znate
Kod stanova je situacija prilično jasna – ne postoje nikava ograničenja, a kada su dvorišta privatnih kuća u pitanju, situacija je nešto složenija. Naime, ukoliko će kamere delom da pokrivaju i okolne obejekte, javne površine poput trotoara ili ulice, postavljanje sistema kamera ipak podleže određenim pravilima i procedurama.
Šta kada kamera ne smima samo privatni posed
Ukoliko će kamera koja se postavlja da snimati javni prostor, na primer ulicu, potrebno je za njeno postavljanje tražiti posebnu dozvolu. Takođe, moraju da se ispoštuju brojne procedure koje ne važe u slučaju kada kamere pokrivaju samo nečije privatno vlasništvo.
Sistem video nadzora mora u tom slučaju biti usklađen sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju. Između ostalog to znači da morate da sačuvate sve snimke nastale u prethodnih mesec dana. Takođe, potrebo je da vlasnik video nadzora ima ugovor o njegovom održavanju sa nekom od firmi koje imaju potreba ovlašćenja.
Ugradnju i održavanje video nadzora mora obavljati licencirana firma koja je ovlašćena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, oprema mora da zadovoljava domaće SRPS standarde i odgovarajuće evropske EN standarde. Pored toga, potrebno je posedovati napravljenu tehničku dokumentaciju za svaki instalirani sistem video nadzora.
Kakav pravilnik važi za poslovne objekte i kolike u kazne
Ako je video nadzor postavljen na poslovnom objektu, potrebno je da se jasno označi da je objekat pod video nadzorom. Obaveštenje treba da sadrži sliku kamere, naziv pravnog lica i tekstualno upozorenje da je objekat pod video nadzorom.
Svi snimci moraju da budu pravilno čuvani kako ne bi ugrozili privatnost drugih lica ili zloupotrebljeni na drugi način. Vlasnik je takođe u obavezi da snimke na zahtev ustupi policiji.
Ukoliko se ne poštuju ovi propisi, prete visoke novčane kazne. Kazne za kršenje propisa o video nadzoru u Srbiji mogu iznositi od 5.000 do čak milion dinara, zavisno od samog prekršaja.
Treba napomenuti da se ovi propisi odnose na video nadzor koji je postavljen nakon prvog januara 2017. godine, kada je donet Zakon. Onaj ko već ima instaliran video nadzor pre tog datuma, neće morati da traži dodatne dozvole, ali će ipak morati da angažuje licenciranu firmu za servisiranje sistema.
A šta je sa video nadzorom u stambenim zgradama?
Da bi se pristupilo postavljanju video nadzora u stambenoj zgradi, potrebno je imati pismenu saglasnost dve trećine stanara. Pored toga, potrebno je da na vidnom mestu bude istaknuto obaveštenje o postojanju kamera i video nadzora, kao i podaci osobe kojoj je moguće po potrebi obratiti se za snimke.
Kamere moraju da budu postavljene tako da kamera ne snima prostor veći od potrebnog. Dozvoljeno je snimanje ulaza u zgradu, odnosno ulaz u zajedničke prostorije, ali ne i snimanje samih zajedničkih prostorija. Video nadzor u liftovima i na svakom spratu nije dozvoljen. Kao i ranije, snimci moraju da budu arhivirani za period od prethodnih mesec dana.
Foto: Freepik
