Ventilisani krovovi – Zašto su jednako važni kao i kvalitetna izolacija

Kako ventilisani odnosno hladni krovovi utiču na smanjenje zagrevanja potkrovlja tokom letnjih meseci? Da li je cena izvođanja radova na ugradnji ventilisanog krov značajno viša od klasičnih krovnih pokrivača? Sa kojim vrstama krovnih pokrivača j moguće postavljanje ventilisanog krova?

Ventilisani krov, poznat i kao hladni krov, nije samo arhitektonska opcija već važan element energetski efikasne i dugotrajne kuće. On predstavlja konstrukcijsko rešenje koje omogućava stalnu cirkulaciju vazduha između krovnog pokrivača i ostatka krovne konstrukcije, što značajno poboljšava mikroklimu unutar potkrovlja i štiti samu krovnu konstrukciju.

Ugradnja ventilisanog krova na kuću bi mogla da se uporedi sa stavljanjem suncobrana na osunčanu terasu. Naime, ventilisani krov blokira sunčeve zrake, ali ispod te barijere je omogućena cirkulcija vazduha, tako da baš kao i suncobran – ventilisani krov kao da pravi “hladovinu” za vaše potkrovlje.

Princip rada i osnovne prednosti ventilisanog krova

Osnovna ideja ventilisanog krova je stvaranje ventilacionog sloja koji omogućava nesmetano strujanje vazduha između spoljnog krovnog pokrivača i ostatka krova. Tokom leta, kada se površina crepa može zagrejati i do 70°C, strujanje vazduha ispod pokrivača odvodi toplotu.

Time se smanjuje temperatura koja se prenosi u unutrašnji prostor. Ovo direktno utiče na smanjenje potrebe za rashladnim uređajima i troškovima energije.

Ventilisani krov – koristan i tokom zimkih meseci

Zimi, ventilacioni sloj omogućava isparavanje vodene pare koja prirodno nastaje u kući, od disanja, kuvanja, kupanja, sušenja veša, što u proseku iznosi više od 12 kilograma pare dnevno u četvoročlanoj porodici. Bez adekvatnog provetravanja, ta para može kondenzovati u slojevima krova, stvarajući vlagu, buđ i oštećenja izolacije i krovn konstrukcije.

Kako izgleda konstrukcija ventilisanog krova

Izrada ventilisanog krova zavisi od završnog krovnog pokrivača, ali princip ostaje sličan: slojevi se konstruišu tako da između spoljne obloge (crepa, tegole…) i unutrašnje konstrukcije postoji slobodan prostor za protok vazduha.

PROČITAJTE JOŠ:

Kako se zaštititi od sunca i zagrevanja stana kroz krovne prozore

Tegola ili crep – Prednosti i nedostaci dva popularna krovna pokrivača

Kod klasičnih crepova, konstrukcija se sastoji od rogova preko kojih se postavlja OSB ploča, daska ili brodski pod. Zatim sledi paropropusno-vodonepropusna folija koja omogućava izlazak vodene pare iz objekta, ali sprečava prodor kiše i snega. Preko folije se postavlja kontra-letva duž rogova, obično dimenzije 5×3 cm, koja formira ventilacioni kanal. Preko nje idu letve koje prate geometriju crepa, a zatim i sam pokrivač.

Ključno mesto u ovoj konstrukciji je sleme, odnsono najviša tačka krova, koje mora biti otvoreno i propusno za vazduh. Bez ventilisanog slemena, sistem ne može da funkcioniše.

Tokom leta kada se crep na suncu usija, ispod njega se nalazi sloj vazduha koji kao topao struji naviše. To i stvara taj efekat hlađenja i odvođenja viška toplote pre nego što stigne do izolacije. Ali, da bi vazduh mogao da cirkuliše nesmetano mora da bude oslobođen prostor kod strehe, ali i na najvišoj tački krova.

Takođe, kod strehe se postavljaju mrežice koje sprečavaju ulazak ptica i insekata, a istovremeno omogućavaju ulaz svežeg vazduha.

Ventilacija i tegola – da, moguće je!

Često se može čuti da se ventilisani krov ne može izvesti sa tegolom kao završnim pokrivačem, ali to nije tačno. Ključ je u tzv. duplom daščanju. Prvo se postavlja OSB ploča preko rogova, zatim kontra-letva, pa još jedan sloj OSB ploča minimalne debljine 15 mm.

U gornjoj zoni do slemena, završni sloj se ne postavlja do samog vrha već se ostavlja otvor koji, uz dodatnu letvu, formira ventilacioni kanal. Time se omogućava protok vazduha čak i kod ravnijih i čvrsto zatvorenih krovnih sistema kao što je tegola.

Da li je ventilisani krov komplikovaniji za izvođenje?

Iako na prvi pogled deluje složenije od klasičnog krova, izvođenje ventilisanog krova nije naročito komplikovano za tim koji ima iskustva. Potrebna je veća pažnja pri projektovanju i izvođenju detalja, posebno oko slemena i strehe.

Međutim, dodatni trud se višestruko isplati – produžen je vek trajanja krova, povećana je energetska efikasnost i značajno se poboljšava komfor u prostoru ispod krova.

Koji krovni pokrivači su najpogodniji?

Ventilisani krov se može izvesti sa većinom klasičnih krovnih pokrivača: glineni i betonski crep, tegola (šindra), pa čak i limeni krovovi, pod uslovom da se pravilno obezbedi ventilacioni sloj.

Ključna je prilagodljivost konstrukcije svakom pokrivaču i striktno poštovanje principa – ulaz vazduha pri strehi, slobodan protok kroz dužinu krova i izlaz vazduha kroz sleme.