Koja je prava debljina stiropora za fasadu vaše kuće?

Da li pravilo “više je bolje” uvek važi kada je debljina izolacije fasade u pitanju? Do koje debljine stiropora efekti poboljšanja izolacije su osetni i donose uštedu u traškovima za grejanje? Da li je debljina izolacije jedini faktor ili treba ravnomerno rasporediti budžt i na duge kompnente koje utiču na kvalitet izolovanosti

Kada gradite svoj dom, svaka odluka nosi sa sobom i emociju i odgovornost. Niste investitor koji gradi deset zgrada radi profita – vi gradite mesto za život. I zato želite da bude toplo, prijatno i ekonomično. Jedno od najvažnijih pitanja koje se pojavljuje tokom gradnje jeste: kolika debljina stiropora je zapravo dovoljna za fasadu? Da li se isplati ići „na maksimum” ili postoji tačka posle koje dodatna debljina više ne donosi realne koristi?

Da li je više uvek bolje?

Na prvi pogled, logika kaže – što deblji sloj stiropora, to bolje čuva toplotu. I to nije netačno. Ali u stvarnosti, postoji granica posle koje povećanje debljine više ne donosi proporcionalnu uštedu, već samo veće troškove i moguće probleme u ugradnji.

U Srbiji se već godinama kao standard koristi stiropor debljine 10 cm, ali sve više projektanata i izvođača predlaže i 12 cm, pa i 15 cm u određenim slučajevima. Ipak, sve preko toga često ne donosi značajno bolju energetsku efikasnost u odnosu na uloženi novac – bar ne u kontekstu porodične kuće.

Šta kažu istraživanja i praksa?

Prema istraživanjima građevinskih fakulteta i energetskih instituta, najveći skok u uštedi energije postiže se već prelaskom sa 5 cm na 10 cm stiropora. Dalje povećanje, recimo sa 10 na 15 cm, donosi dodatnu uštedu, ali ta ušteda nije linearna. U nekim slučajevima, dodatnih 5 cm može da smanji gubitke za još 5–10%, ali ta korist treba da se uporedi sa dodatnim troškovima materijala i rada.

Praktično, ako se odlučite za 12 cm umesto 10 cm, to jeste bolja izolacija, ali razlika u godišnjoj potrošnji energije neće biti dramatična. Zato je važno naći balans između dobrog i optimalnog.

Mogu li se kombinovati različite debljine?

U teoriji da, ali u praksi to nije preporučljivo za spoljašnju fasadu jedne porodične kuće. Kombinovanje različitih debljina može izazvati probleme u ugradnji, estetske nepravilnosti i termičke mostove.

U nekim slučajevima, npr. kada se sanira deo kuće ili kada su fasadni zidovi različito izloženi vetru i hladnoći, mogu se planirati razlike u slojevima, ali to mora biti precizno projektovano. Za porodične kuće u ravnici ili brdovitom području najčešće se koristi jednaka debljina oko celog objekta – i to je i najpraktičnije i najekonomičnije rešenje.

Koliko uštede donosi odgovarajuća debljina?

Da bismo priču učinili konkretnijom, uzmimo primer porodične kuće od 100 m² sa zidovima od blokova bez dodatne izolacije. Ako se ta kuća obloži stiroporom debljine 5 cm, ušteda na grejanju može biti oko 25–30% u odnosu na neizolovan objekat.

Kod debljine od 10 cm, ušteda skače i do 45–50%, a kod 15 cm može ići i do 55–60%. Međutim, treba imati u vidu da se razlika u potrošnji između 10 i 15 cm neće osetiti toliko u novčaniku – pogotovo ako kuću grejete na drva, pelet ili toplotnu pumpu.

PROČITAJTE JOŠ:

Koliko košta ugradnja izolacije (demit fasada)

Stiropor ili kamena vuna – koja izolacija je bolja

Koje su razlike između grafitnog i standardnog stiropora

U proseku, kvalitetna termoizolacija može za tnavedenu kvadraturu da smanji godišnje troškove grejanja i hlađenja za 500 do 800 evra, u zavisnosti od vrste energenta i navika ukućana. Investicija u bolju izolaciju se, dakle, vraća u roku od nekoliko godina.

Kako doneti pametnu odluku?

Ukoliko nemate ograničenja u budžetu, debljina od 12 cm stiropora predstavlja odličan balans između investicije i energetske efikasnosti. Ona odgovara i sadašnjim propisima, ali i standardima koji nas uskoro očekuju. Ako želite da dodatno investirate, možda je bolje uložiti u kvalitetnije prozore nego u dodatnu debljinu izolacije.

Ne zaboravite – termoizolacija nije samo broj centimetara. Jednako su važni i kvalitetna ugradnja, lepljenje, armiranje, paropropusnost i završna obrada. Loše ugrađen i najskuplji materijal može da daje slabije rezultate od skromnijeg sloja koji je postavljen kako treba.

Kvalitet stolarije takođe ne treba zanemariti, jer loša stolarija potpuno može da poništi sva ulaganja u najbolju moguću izolaciju zidova.