Kosmaj – Vazdušna banja nadomak Beograda
Na oko 50 kilometara od Beograda nalazi se jedna od najlepših i najpitomijih planina – Kosmaj. Visinom od 626 metara Kosmaj se svrstava u planine koje su idealne za porodična putovanja i vikend ture
Do Kosmaja se iz Beograda najbrže stiže auto-putem ka Nišu, a prati se isključenje za Mladenovac. Interesantniji put je nekadašnjim Avalskim putem koji od Banjice vodi kroz Jajince, pored Avale. Kosmaj je predivna pitoma palanina, ali prekriven je bujnom vegetacijom. Strmije strane su obrasle šumom, pretežno bukovom i hrastovom, a ponegde i četinarskom. Na padini Kosmaja koja se spušta ka Sopotu, kroz šumu postoje jasno ugažene staze koje su prohodne i bez problema se mogu koristiti za šetnju. Takođe, duž puta koji vodi ka vrhu, na nekoliko mesta postavljena su odmarališta sa drvenim klupama i stolovima, a na dva mesta napravljena su i mala igrališta za decu sa ljuljaškama, klackalicama i drugim spravama. Kosmaj predstavlja idealno mesto za porodične izlete, jer je odlično uređen, sa dovoljno putokaza i praktičnih odmorišta.
Ako se nekom od staza zaputite dublje u šumu nemojte da se iznenadite ako ugledate i krupniju divljač, kao što su srndaći, zečevi, a ako imate malo više sreće, možete da ugledate i lisicu. Bez brige, nekada su Kosmaj nastanjivali i vukovi, ali proširenjem urbanih područja oni su nestali sa Kosmaja. Dakle, dok god ne eksperimentišete sa pečurkama, na Kosmaju ste savršeno bezbedni. Na planini, prema podacima Ekološkog društva Kosmaj iz Sopota, postoji 95 izvora pitke vode, 551 vrsta biljaka i čak 300 vrsta gljiva.
Ova planina ne obiluje sa mnogo ugostiteljskih objekata, što može da zasmeta, ali je u na neki način i prednost. Ono najvrednije što Kosmaj nudi je mir i uživanje u nedirnutoj, a pitomoj prirodi. Obavezno posetite i veliki drveni vidikovac na vhu Kosmaja. Do njega se može stići i automobilom, jer je put nedavno asfaltiran, a kola mogu da se parkiraju nekoliko stotina metara dalje.
Sa vidikovca se pruža predivan pogled na okolna sela, a preko Sopota se, kada je vedro ili posle kiše, jasno vidi Avala, ali i prvi beogradski soliteri.
Istorija kaže da su Kosmajci bili izuzetno vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su u Kosovskom boju 1389. godine, a pisana predanja govore da je Stojan Popović na Kosovo poveo 400 ratnika, a vojvoda Duča 80 konjanika. Legenda kaže da se pod Kosmajem rodio i veliki srpski junak Ivan Kosančić. Kosmajci su u 18. veku u tursko-austrijskim ratovima bili na strani Austrije. Prva ustanička puška protiv Turaka začula se u Drlupi 1804. godine kada je ranjen čuveni dahija Aganlija. Kosmajci su bili verni saborci Milošu Obrenoviću u Drugom srpskom ustanku. Učestvovali su u srpsko-turskom ratu 1876-1878. godine kao i u balkanskim ratovima. U Prvom svetskom ratu Kosmajci su imali značajnog udela u bitkama na Ceru i Kolubari. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred.
Zaštitni simbol Kosmaja je spomenik podignut borcima palim u Drugom svetskom ratu, delo arhitekte Bogdana Bogdanovića. Kada se Kosmaj ugleda izdaleka, njegovi kraci koji vire iznad krožnji drveća dominiraju panoramom. Spomenik je podignut 1971. kao sećanje na žrtve i borbu Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda, a u to vreme je predstavljao veliki umetnički otklon od dotadašnjih dela koja su više naginjala ga socrealizmu. Spomenik je svojevrsni znak raspoznavanja Kosmajskog kraja i cele Šumadije, sa kracima koji simbolizuju slobodarsku iskru.
Manastir Tresije
Na putu Sopot – Mladenovac nalazi se manastir Tresije. Osnovan je 1309. godine u vreme kralja Dragutina. Posvećen je svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, a naziv Tresije je dobio po potoku koji izvire pored manastira. Manastir je rušen i obnavljan više puta. Prva obnova po dolasku Turaka bila je 1709. godine kada ga je obnovilo bratstvo Manastira Rakovica. Srušen je ponovo krajem 18. veka i obnovljen 1936. godine. Tada je počela izgradnja konaka, ali je Drugi svetski rat to prekinuo i kasnije je kamen utrošen na izgradnju hotela Hajdučica. Novi konak počet je 1991. godine kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević. Pod pokroviteljstvom manastira održavaju se manifestacije Pod lipama manastira Tresije i Dani Milovana Vidakovića, a septembra 2009. obeležio je sedam vekova postojanja
Manastir Pavlovac
U selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, nalazi se manastir Pavlovac. Za razliku od manastira Tresije, Pavlovac ne možete da posetite slučajno, jer se nalazi daleko od glavnog puta i daleko od pogleda, dubokao u jednoj od kosmajskih jaruga. Podignut je po naredbi despota Stefana Lazarevića, a manastir su izgradili učenici Rada Borovića koji je bio despotov dvorski arhitekta. Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina, a obnovljen je u drugoj polovini 16. veka. U Pavlovcu je patrijarh Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije moglo napustiti manastir, pa su ih Turci sve ubili, a manastir spalili i razorili. Njihove mošti nalaze se u temelju crkve. Manastir je obnovljen tek 1967. godine.
Markovačko jezero
Nedaleko od Mladenovca, a u podnožju Kosmaja se nalazi Markovačko jezero. Palo nam je na pamet da se i tamo zaputimo jer smo pročitali negde da je u pitanju oaza za kupače. Definitivno nije u pitanju oaza za kupače, jer jezero nije uređeno, a naša ocena je da Markovačko jezero može da bude jedino oaza za strastvene ribolovce. Zastupljene su gotovo sve vrste slakotkovodne ribe: šaran, som, štuka, babuška, deverika, smuđ, amur, crvenperka, bodorka, kaugler, bandar, zlatni karaš, sunčica i cverglan. Pecanje je dozvoljeno samo sa obale. Na jezeru se može pecati sa ribolovačkom dozvolom koja važi za celu Srbiju, za nekomercijalne vode, a peca se najviše sa 3 štapa.
Pročitajte još:
Tara – Mis Srbije u konkurenciji planina
Verona – Centar romantike i umetnosti
