Mediteranska kuhinja – Izvor zdravlja i užitka
Kvalitetna ishrana je jedan od najznačajnijih faktora kada je zdravlje u pitanju. Lekari i nutricionisti se generalno slažu u jednom – jedna od najzdravijih kuhinja je mediteranska. Ono što je jednako važno, ona je pored toga sigurno i jedna od najukusnijih
Hrono dijete, Atkinsova dijeta, dijeta kao takva, dijeta tipa – gladan sam i nervozan… Postoji mnogo načina da se očuva vitka linija i zdravlje, ali svi ovi navedeni načini ne predstavljaju trajno rešenje. Lekari i nutricionisti se uglavnom slažu da je ključna reč umerenost, a na spisku njihovih saveta često se nalazi ovaj magični pojam: mediteranska kuhinja. Ona se nameće kao zaista idealan način da se vodi računa o ishrani, a da to ne predstavlja mučenje, naravno ako se ne zaboravi na onu drugu čarobnu reč, a to je umerenost. Umerenost ne znači da treba jesti samo blendirani celer i šargarepe po savetima Maje Volk, jer mediteranska kuhinja podrazumeva mnogo toga interesantnog, ali i zdravog.
Mnogobrojna istraživanja su potvrdila dugovečnost stanovništva koje konzumira mediteransku hranu. Istim istraživanjima potvrđeno je da stanovnici južnog dela Evrope puno ređe oboljevaju i umiru od kardiovaskularnih bolesti nego stanovnici kontinentalnog dela Evrope, a taj odnos je još izraženiji u odnosu na SAD. Zapadnjački način ishrane karakterističan je po izobilju kalorija, brzoj hrani, crvenom mesu, zasićenim mastima. Mediteranska kuhinja je potpuna suprotnost. Kod nje riba zamenjuje meso, maslinovo ulje je na stolu umesto margarina ili putera, koristi se obilje voća i povrća, a piju se umerene količine crnog vina. Takva hrana ima znatno manje kalorija, a osigurava mnogo vitamina, antioksidanasa i omega 3 masnih kiselina. Riba bogata omega 3 masnim kiselinama je nezamenljiva za rast i razvoj dece, smanjuje nivo holesterola i ukupnih masnoća u krvi, pomaže u prevenciji pojave infarkta.
A kakav je to obrok bez dobre kapljice? Mediteranska kuhinja je poznata i po konzumiranju crnog vina. Preporučljiva količina od 1-2 čaše dnevno povoljno deluje na zdravlje, budući da sadrži polifenole koji deluju kao jedan od najsnažnijih antioksidanasa, te usporavaju zgrušavanje krvi, a tako se i smanjuje opasnost od srčanog i moždanog udara.
Grčka kuhinja
Grčka je kuhinja jedna od najstarijih na području Evrope. Počela je da se razvija još u antičko doba kad su dobri kuvari bili ugledni gotovo koliko i slavni filozofi. S obzirom na bliske veze koje je tokom vekova održavala s istokom, Grčka nije odolela invaziji turskih i arapskih jela, pa su se ona s vremenom odomaćila na grčkim stolovima. Blaga sredozemna klima Grčkoj daje mogućnost uzgoja kvalitetnog voća i povrća, pa nezaobilaznih maslina, a upravo je maslinovo ulje sastojak koji se nalazi u najvećem broju grčkih jela. Najtipičniji predstavnici grčkog povrća su paprike, patlidžani, tikvice, krompir, razne sorte mahuna, luk… Od svih tih vrsta povrća često se pripremaju salate, a Grci su i veliki ljubitelji predjela od povrća, pa se tako često na početku većeg obroka konzumiraju rotkvice ili masline. Pored česte upotrebe maslinovog ulja, još jedan zaštitni znak grčke kuhinje je obilna upotreba začina. Ta je pojava sasvim razumljiva s obzirom da na grčkom podneblju dobro uspevaju začini poput origana, mente, bosiljka, timijana, komorača… Što se mesa tiče, i tu je podneblje odigralo veliku ulogu pa se zbog škrtosti terena mnogo češće uzgajaju ovce i koze, nego ostala vrsta stoke. To za posledicu ima nešto ređu upotrebu govedine i teletine, nego što je to slučaj s brojnim drugim kuhinjama.
Španska kuhinja
Španija je velika zemlja, tako da njena kuhinja podrazumeva mnogo više od pojma mediteranske ishrane. Postoji čak i izreka – na jugu se prži u ulju, u srednjem delu zemlje se peče, a na severu se kuva. Kao i u drugim mediteranskim zemljama, okosnicu kuhinje čine plodovi mora, ali Španci uživaju i u suhomesnatim proizvodima. Španska, a posebno katalonska kuhinja, koja je najbolja u Barseloni, sve češće dobija priznanja gurmana iz celog sveta. Poput ostalih regionalnih kuhinja u Španiji, i katalonski specijaliteti obiluju začinima kao što su šafran i kumin, te kao med slatkim kolačima raznih vrsta. Specifičnost te kuhinje u odnosu na ostale evropske zemlje je kombinacija plodova mora i mesa uz bogat izbor raznih umaka. U Španiji se obroci serviraju vrlo kasno, tako da se u doručku uživa oko osam, užina se oko 11 sati, ruča se posle dva, a večera tek nakon osam uveče. Svakom obroku prethodi lagana zakuska u obliku sitnih zalogaja koji se zovu tapas.
Italijanska kuhinja
Odakle početi priču o italijanskoj kuhini i završiti je u nekoliko redova. To jednostavno nije moguće. Njen zaštitni znak su testenine, a smatra se kako je Marco Polo špagete doneo iz Kine. Italijansku kuhinju karakterišu kvalitetna vina i maslinovo ulje, kao i sveže namirnice. Italija je mediteranska zemlja okrenuta moru i u njoj se ne vrti baš sve oko testenine. Italijanska kuhinja ceni i svežu ribu i morske plodove. Radi se o mediteranskoj kuhinji koja je prilično zdrava. Paradajz je omiljeno povrće Italijana, jedu ga svaki dan, bez obzira na godišnje doba. On može biti sastavni deo sosa za testeninu, jedan od sastojaka salate, punjen ili pečen – italijanski kuvari uvek smisle nešto novo.
Origano
Najpoznatiji mediteranski začin poznat je po stvaranju karakterističnog „italijanskog“ ukusa u jelima. Origano je biljka koja se već vekovima uzgaja na području Mediterana, a danas ona raste svuda u svetu. Pod pojmom origano ne podrazumeva se samo jedna biljka, već nekoliko različitih vrsta koje zajedno čine začin origano. Origano obiluje vitaminom K, a nije zanemarljiv ni sadržaj vitamina E, gvožđa, mangana, kalcijuma i vlakana. Ipak, najveća vrednost leži u obilju antioksidanasa, posebno flavonoida i ruzmarinske kiseline. Ruzmarinska kiselina ima nekoliko zanimljivih bioloških delovanja poput antivirusnog, antibakterijskog i protivupalnog. Origano se često koristi u mediteranskoj kuhinji pa je poznat po stvaranju karakterističnog „italijanskog“ ukusa u jelima, a dobro se slaže sa jelima poput pekarskih proizvoda, povrća, mahunarki, ribe, pice, sosa od paradajza i ljutih meksičkih jela.
Maslinovo ulje
Mediteranski narodi od davnina koriste maslinovo ulje u svojoj ishrani i manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i malignih bolesti organa za varenje, što su pokazala i razna istraživanja. Maslinovo ulje sadrži mononezasićene masne kiseline, lecitin, polifenole i vitamine A, D, E i K. Istraživanja stručnjaka sa Univerziteta u Filadelfiji pokazala su da maslinovo ulje sadrži isto jedinjenje kao i lek brufen, odnosno ibuprofen, što znači da bi dnevna doza maslinovog ulja mogla da pomogne kod reumatičnih i srčanih oboljenja i ublažavanja raznih vrsta bolova. Maslinovo ulje ima brojne zdravstvene prednosti i čini sastavni dio mediteranske ishrane, a poznato je da među maslinovim uljima, ekstra devičansko, hladno ceđeno, ima najpovoljniji nutritivni sastav. Maslinovo ulje se odlikuje stabilnošću tokom izlaganja visokim temperaturama i suprotno uvreženom mišljenju, njime se može kuvati bez bojazni.
Pročitajte još:
Šest saveta za savršen roštilj
Grčka kuhinja – Gastronomska baza Evrope
