Koliko košta loša izolacija zidova po grejnoj sezoni?

Računi za grejanje tokom zime mogu drastično da se razlikuju u zavisnosti od kvaliteta izolacije zidova. Pogledajte koliko energije troši kuća bez fasadne izolacije, koliko donosi demit fasada sa 5 cm stiropora, a koliko ozbiljna termoizolacija od 10 centimetara tokom jedne grejne sezone

Mnogi vlasnici kuća tek kada stignu zimski računi za struju shvate koliko zapravo toplota „beži“ kroz zidove. Grejanje tada radi gotovo bez prestanka, teško se održava temperatura, a osećaj hladnoće ostaje prisutan čak i kada termometar pokazuje dovoljno stepeni. Upravo zbog toga kvalitet izolacije spoljašnjih zidova danas više nije pitanje luksuza, već direktne uštede novca.

Da bismo što jednostavnije prikazali koliku razliku pravi izolacija, uzeli smo primer porodičnu kuće od 100 kvadrata, sa standardnom PVC ili drvenom stolarijom srednje klase, prosečne spratnosti i regularne visine plafona.

U sva tri scenarija razlikuje se samo izolacija zidova, dok je način grejanja isti – inverter klima uređaji. Računica se odnosi na grejnu sezonu od početka novembra do kraja marta.

Kuća bez termoizolacije – zid od giter bloka 30 cm

Prvi scenario predstavlja veliki broj starijih ili nedovršenih kuća u Srbiji – klasičan zid od giter bloka debljine 30 centimetara, bez dodatne termoizolacije. Takav zid ima solidnu nosivost, ali po današnjim standardima veoma slabo zadržava toplotu.

U praksi to znači da kuća relativno brzo gubi temperaturu čim grejanje prestane. Zidovi se tokom zime hlade, pa ukućani često imaju osećaj „hladnog zračenja“, čak i kada je vazduh zagrejan. Klima uređaji tada rade pod većim opterećenjem i troše znatno više električne energije.

Za ovakvu kuću prosečna potrebna energija za grejanje tokom cele sezone može da bude oko 11.000 do 13.000 kWh toplotne energije. Kada se koristi kvalitetan inverter klima uređaj, realna potrošnja električne energije za sezonu mogla bi da bude približno između 3.800 i 4.500 kWh struje.

Uz prosečnu cenu električne energije sa svim dažbinama, takvo grejanje može da košta okvirno između 75.000 i 95.000 dinara tokom jedne zime, u zavisnosti od spoljne temperature i režima korišćenja.

Demit fasada sa 5 cm stiropora – velika razlika već uz osnovnu izolaciju

Drugi scenario podrazumeva potpuno istu kuću, ali sa dodatom demit fasadom i stiroporom debljine pet centimetara. Iako danas mnogi smatraju da je to minimum minimuma, razlika u odnosu na kuću bez izolacije je i dalje veoma velika.

Toplotni gubici kroz zidove tada se značajno smanjuju. Zidovi ostaju topliji, klima uređaji manje rade u maksimalnom režimu, a temperatura u prostoru sporije pada nakon gašenja grejanja.

U ovom slučaju potrebna energija za grejanje može da padne na približno 8.000 do 9.500 kWh toplotne energije po sezoni. Kada se to prebaci na potrošnju inverter klima uređaja, realna potrošnja struje mogla bi da bude oko 2.700 do 3.300 kWh.

U novcu, to znači da bi računi za grejanje tokom pet meseci mogli da budu približno između 55.000 i 70.000 dinara. Drugim rečima, već i relativno “tanka” izolacija može da donese uštedu od oko 20.000 do 30.000 dinara po sezoni u odnosu na kuću bez izolacije.

Demit fasada sa 10 cm stiropora – standard koji ima najviše smisla

Treći scenario predstavlja ono što se danas smatra ozbiljnijim standardom za porodične kuće – demit fasada sa 10 centimetara stiropora.

Razlika u odnosu na pet centimetara možda na prvi pogled ne deluje velika, ali u praksi donosi primetno bolje zadržavanje toplote. Zidovi imaju veću termičku stabilnost, unutrašnja temperatura manje osciluje, a klima uređaji rade mirnije i ekonomičnije.

PROČITAJTE JOŠ:

Grejanje na inverter klimu ili TA peć – Šta je bolje rešenje?

Koliko košta grejanje na gas u Srbiji?

Očistite radijatore i poboljšajte grejanje za 20 procenata

Kod ovakve kuće potrebna energija za grejanje može da padne na oko 6.500 do 7.500 kWh tokom cele grejne sezone. Potrošnja električne energije za inverter klime tada se kreće približno između 2.000 i 2.500 kWh.

To znači da bi ukupni trošak grejanja za sezonu mogao da bude oko 40.000 do 55.000 dinara. Kada se uporedi sa kućom bez izolacije, razlika može da bude i preko 40.000 dinara tokom samo jedne zime.

Izolacija ne donosi samo manji račun

Važno je razumeti da izolacija ne služi samo za smanjenje troškova. Dobro izolovana kuća ima stabilniju temperaturu, manje vlage i kondenzacije, prijatniji boravak i manje opterećenje sistema za grejanje.

Kod neizolovanih kuća čest problem je što ljudi pokušavaju da „nadoknade“ gubitke jačim grejanjem. Međutim, tada se samo povećava potrošnja energije, dok osećaj komfora često ostaje lošiji nego u kvalitetno izolovanom objektu koji se greje sa manje energije.

Treba imati u vidu i da cene energenata godinama rastu, pa razlika između loše i dobre izolacije postaje sve skuplja. Ono što danas deluje kao nekoliko hiljada dinara razlike mesečno, tokom deset ili petnaest godina može da preraste u veoma ozbiljan trošak.

Zbog toga se deblja termoizolacija odavno ne posmatra kao dodatni luksuz, već kao ulaganje koje se kroz godine vraća kroz manje račune i kvalitetniji boravak u kući.