Koliko plute zaista ima u plutanim podnim oblogama?
Da li su plutane podne obloge zaista napravljene gotovo u potpunosti od plute ili je reč o kompozitnim materijalima? Otkrivamo koliko prirodne plute zaista sadrže, koje se vrste veziva koriste i koliko su bezbedne za zdravlje i kvalitet vazduha u domu
Plutane podne obloge već godinama važe za jedan od najprirodnijih i najzdravijih podnih materijala. U reklamama se često ističe da su napravljene od kore hrasta plutnjaka, da su tople na dodir, prijatne za hodanje i odličan zvučni izolator. Međutim, mnogi kupci se iznenade kada saznaju da većina savremenih plutanih podova zapravo nije napravljena isključivo od plute.
To, naravno, ne znači da proizvođači obmanjuju kupce. Naprotiv, današnje plutane podne obloge predstavljaju složen kompozitni materijal u kojem pluta ima važnu, ali ne i jedinu ulogu. Pitanje je samo koliko je zapravo ima i od čega se sastoji ostatak konstrukcije.
Većina plutanih podova nije napravljena samo od plute
Najrasprostranjeniji proizvodi renomiranih evropskih proizvođača danas su takozvani višeslojni ili “floating” podovi sa klik sistemom. Oni se sastoje od nekoliko različitih slojeva, pri čemu svaki ima svoju funkciju.
Na površini se nalazi dekorativni sloj prirodne plute, ispod njega nosiva ploča od HDF-a (High Density Fiberboard), odnosno vlaknaste ploče velike gustine, a sa donje strane još jedan sloj plute koji služi za zvučnu izolaciju i veću udobnost pri hodu. Površina se na kraju štiti višeslojnim lakom ili poliuretanskim premazom.
Kada se pogleda ukupna masa ovakve podne obloge, pluta često čini oko 20 procenata proizvoda, dok najveći deo otpada na HDF jezgro. Jedna analiza zasnovana na podacima proizvođača Amorim pokazuje da tipična višeslojna plutana obloga sadrži približno 19,7% plute, oko 70,7% HDF-a, približno 7,3% poliuretanskog veziva i oko 2,3% završnog zaštitnog premaza.
To znači da tvrdnja kako su današnje plutane podne obloge “materijal na bazi plute” nije daleko od istine, bar kada je reč o većini modela sa klik sistemom.
Postoje i podovi sa mnogo većim udelom plute
Ipak, nisu svi plutani podovi isti. Na tržištu postoje i pune plutane ploče koje se lepe direktno za podlogu. Kod njih pluta čini preko 90 procenata mase, dok ostatak predstavljaju poliuretanska veziva koja povezuju granule plute. Prema podacima američkog NIST-a, klasične lepljene plutane ploče sadrže oko 93% reciklirane plute i približno 7% veziva.
PROČITAJTE JOŠ:
Održavanje i čišćenje poda od plute
Pod od plute – mnogo prednosti i poneka mana
Zbog toga se može reći da postoje različite klase plutanih podnih obloga. Na jednom kraju nalaze se gotovo potpuno prirodni plutani podovi namenjeni lepljenju, dok su na drugom višeslojni klik sistemi kod kojih je pluta samo jedan od funkcionalnih slojeva.
Kupci često ne obraćaju pažnju na ovu razliku, iako ona značajno utiče na osobine poda, način ugradnje, cenu i dugotrajnost.
Zašto se uopšte dodaju HDF i druga veziva?
Razlog nije ušteda na materijalu, već poboljšanje performansi. Čista pluta je veoma elastična, ali je istovremeno relativno mekana. Kada bi kompletan pod bio napravljen samo od plute, bio bi podložniji udubljenjima izazvanim teškim nameštajem i bio bi manje stabilan.
Dodavanjem HDF jezgra dobija se znatno čvršća konstrukcija, precizniji klik spoj i bolja stabilnost pri promenama temperature i vlažnosti. Donji sloj plute zadržava odličnu zvučnu i toplotnu izolaciju, dok površinski sloj pruža karakterističan izgled i prijatan osećaj pri hodu.
Drugim rečima, savremeni plutani pod nije kompromis, već pokušaj da se spoje prednosti plute i mehanička otpornost modernih kompozitnih materijala.
Da li veziva i lakovi mogu biti štetni?
Ovo je pitanje koje sve češće postavljaju kupci. Savremene plutane podne obloge koriste poliuretanska veziva ili vodene poliuretanske lakove. Tokom proizvodnje dolazi do hemijske reakcije očvršćavanja, pa u gotovom proizvodu ne bi trebalo da ostanu značajne količine reaktivnih sastojaka.
Naravno, kvalitet materijala zavisi od proizvođača. Renomirani evropski proizvođači danas svoje proizvode redovno šalju na ispitivanja emisije isparljivih organskih jedinjenja (VOC), formaldehida i drugih potencijalno štetnih materija.
Najčešće se mogu pronaći sertifikati kao što su FloorScore, GREENGUARD Gold, nemački Blue Angel ili oznaka E1 za veoma nisku emisiju formaldehida, što potvrđuje da proizvod ispunjava stroge zahteve za kvalitet vazduha u zatvorenim prostorijama.
To, međutim, ne znači da svaki plutani pod automatski poseduje ove sertifikate. Kod jeftinijih proizvoda nepoznatih proizvođača dokumentacija često nije dostupna ili nije prošla nezavisnu proveru.
Kako kupac može da proceni kvalitet?
Jedan od najboljih pokazatelja nije cena, već tehnička dokumentacija. Ozbiljni proizvođači objavljuju detaljne tehničke listove u kojima navode sastav proizvoda, vrstu jezgra, debljinu slojeva, korišćena veziva, rezultate ispitivanja emisije štetnih materija, otpornost na habanje i evropsku klasu upotrebe.
Ukoliko proizvođač ne objavljuje gotovo nikakve tehničke podatke ili sertifikate, kupac bi trebalo da bude oprezan, bez obzira na to što se proizvod reklamira kao “100% prirodan”.
Da li više plute automatski znači i bolji pod?
Ne nužno. Pod sa većim procentom plute biće topliji, mekši i prijatniji za hodanje, a ujedno će bolje prigušivati buku. Sa druge strane, biće osetljiviji na udubljenja i zahtevaće pažljivije održavanje.
Višeslojni podovi sa HDF jezgrom obično su otporniji na svakodnevno korišćenje, stabilniji su i jednostavniji za postavljanje zahvaljujući klik sistemu.
Zbog toga izbor ne bi trebalo svoditi samo na procenat plute, već na namenu prostorije. Za spavaće sobe i dečje sobe mnogi će više ceniti udobnost gotovo punih plutanih obloga, dok će za dnevne sobe ili hodnike višeslojni sistemi često predstavljati praktičnije rešenje.
