Gasni kotao za grejanje – koliko ima posla oko održavanja i da li zaista radi potpuno samostalno
Ako razmišljate o prelasku sa drva, uglja ili peleta na gas, evo koliko često gasni kotao treba kontrolisati, šta podrazumeva godišnji servis i koje su stvarne obaveze vlasnika tokom grejne sezone
Za svakoga ko se godinama grejao na drva ili ugalj, prelazak na gasno grejanje predstavlja ogromnu promenu u svakodnevnom životu. Nema unošenja goriva, loženja, prašine, pepela ni svakodnevnog obilaska kotlarnice. Čak i u poređenju sa peletom, koji je već doneo veliki napredak kada je komfor grejanja u pitanju, savremeni gasni kotao zahteva daleko manje angažovanja korisnika.
U praksi, pravilno podešen i ispravan gasni kotao može tokom cele grejne sezone da radi gotovo potpuno samostalno. Korisnik uglavnom podešava željenu temperaturu i povremeno proverava da li sistem normalno funkcioniše. Ipak, to ne znači da gasni kotao ne zahteva nikakvo održavanje.
Koliko posla ima oko gasnog kotla tokom zime
Kod savremenog gasnog kotla praktično ne postoji svakodnevna obaveza korisnika. Kada je sistem pravilno instaliran, kotao se automatski uključuje i isključuje u zavisnosti od potrebe za grejanjem, odnosno komandi sobnog termostata ili vremenske regulacije.
Nema dodavanja goriva, čišćenja ložišta niti uklanjanja pepela. Nema ni potrebe da korisnik nekoliko puta dnevno odlazi do kotla kako bi proveravao vatru. Za razliku od kotlova na čvrsto gorivo, gasni kotao nema otvoreno ložište kojim korisnik upravlja tokom rada.
U tom smislu gasno grejanje po komforu mnogo više podseća na korišćenje klima-uređaja ili električnog grejanja nego na klasičnu kotlarnicu.
Korisnik može praktično nedeljama da ne prilazi samom kotlu, pod uslovom da nema problema sa sistemom i da se pritisak vode održava u predviđenim granicama. Kod modernih sistema informacija o radu često može da se prati i preko sobnog regulatora, a kod naprednijih uređaja i putem mobilne aplikacije.
Šta korisnik ipak treba povremeno da proveri
Iako nije potrebno svakodnevno kontrolisati gasni kotao, korisno je s vremena na vreme pogledati njegov displej i proveriti pritisak vode u instalaciji.
Kod većine kućnih sistema centralnog grejanja pritisak kada je instalacija hladna najčešće se nalazi približno između 1 i 1,5 bara, mada tačna preporuka zavisi od proizvođača kotla i same instalacije. Tokom zagrevanja pritisak može nešto da poraste.
Ako pritisak značajno padne, kotao može prijaviti grešku i prestati sa radom. Tada je često potrebno dopuniti sistem vodom preko ventila za dopunjavanje, ali ako se potreba za dopunjavanjem često ponavlja, to može ukazivati na curenje instalacije, problem sa ekspanzionom posudom ili neki drugi kvar koji treba da proveri serviser.
Povremeno bi trebalo proveriti i da li radijatori ravnomerno greju. Ako se u njima nakupi vazduh, može biti potrebno odzračivanje. To, međutim, nije održavanje samog gasnog kotla, već kompletnog sistema centralnog grejanja.
Gasni kotao se tokom sezone ne čisti kao kotao na drva ili pelet
Jedna od najvećih prednosti gasa jeste veoma čisto sagorevanje. Za razliku od drveta, uglja ili peleta, nema pepela koji korisnik mora da uklanja niti naslaga čađi koje zahtevaju često čišćenje ložišta
Kod kondenzacionih gasnih kotlova, kakvi danas predstavljaju standard kod novih instalacija, tokom rada nastaje kondenzat koji se automatski odvodi u kanalizaciju. Korisnik oko toga u normalnim uslovima nema nikakvu svakodnevnu obavezu.
PROČITAJTE JOŠ:
Gas ili pelet – Šta je danas bolji izbor za grejanje kuće?
Grejanje na gas – Sve prednosti i nedostaci
Kotao zato može neprekidno da radi nedeljama ili mesecima bez klasičnog čišćenja od strane vlasnika. Intervencije na gorioniku, izmenjivaču toplote, sifonu kondenzata i drugim unutrašnjim delovima ostavljaju se ovlašćenom ili stručnom serviseru. Drugim rečima, gasni kotao nije uređaj koji korisnik treba periodično da otvara i čisti.
Da li je godišnji servis gasnog kotla obavezan
Bez obzira na to što kotao spolja može izgledati potpuno čist i godinama raditi bez problema, redovan servis je veoma preporučljiv. Proizvođači najčešće predviđaju servis jednom godišnje, a poštovanje servisnih intervala često je jedan od uslova za očuvanje garancije.
Najpraktičnije je servis uraditi pre početka grejne sezone, krajem leta ili početkom jeseni. Tako se eventualni problem može otkriti pre nego što kotao počne da radi svakodnevno.
Godišnji pregled nije važan samo zbog pouzdanosti. Kod gasnih uređaja kontrolišu se sagorevanje, dovod gasa i odvod produkata sagorevanja, pa je stručno održavanje značajno i sa stanovišta bezbednosti.
Posebno nije preporučljivo da vlasnik sam rastavlja gorionik, podešava gasni ventil ili pokušava da menja parametre sagorevanja.
Šta serviser radi tokom redovnog servisa
Obim servisa zavisi od modela kotla, ali ozbiljan pregled podrazumeva znatno više od običnog brisanja prašine.
Serviser kontroliše stanje gorionika i izmenjivača toplote i po potrebi ih čisti. Kod kondenzacionih kotlova proverava se i sistem odvoda kondenzata, odnosno sifon i cevi kroz koje kondenzat izlazi iz uređaja.
Kontrolišu se elektrode za paljenje i nadzor plamena, stanje zaptivki, ventilator, pumpa i drugi važni elementi. Proverava se i pritisak u ekspanzionoj posudi, kao i pritisak u sistemu grejanja.
Veoma važan deo kvalitetnog servisa jeste kontrola sagorevanja. Serviser odgovarajućim instrumentom može da proveri sastav dimnih gasova i utvrdi da li kotao sagoreva gas pravilno i efikasno. Po potrebi se obavljaju odgovarajuća podešavanja prema parametrima koje propisuje proizvođač.
Kod kotlova koji istovremeno pripremaju sanitarnu toplu vodu proverava se i rad tog dela sistema.
Najveća obaveza vlasnika zapravo je pravilno podešavanje
Kod gasnog grejanja mnogo više pažnje treba posvetiti pravilnom podešavanju nego svakodnevnom održavanju.
Najvažniju ulogu ima sobni termostat. Umesto da korisnik stalno uključuje i isključuje kotao, dovoljno je da zada željenu temperaturu, dok automatika dalje reguliše rad sistema.
Još bolji rezultat može se dobiti modulacionim termostatom ili vremenskom regulacijom sa spoljnim temperaturnim senzorom. Savremeni kondenzacioni kotlovi najefikasniji su kada rade duže, sa manjom snagom i što nižom temperaturom vode koja je dovoljna da zagreje prostor.
Zato nije uvek najbolje podešavati temperaturu vode na maksimum i očekivati da kotao radi kratko i intenzivno. Pravilno podešen sistem uglavnom omogućava ravnomerniju temperaturu u kući, manju potrošnju gasa i mirniji rad uređaja.
Šta ako vlasnik ode iz kuće na nekoliko dana
Upravo ovde dolazi do izražaja velika prednost gasnog grejanja. Nema potrebe da neko dolazi da loži kotao ili dodaje gorivo. Termostat se može podesiti na nižu temperaturu, na primer samo za održavanje prostora dovoljno toplim, a sistem će nastaviti potpuno automatski da radi.
PROČITAJTE JOŠ:
Zbog čega je godišnji servis gasnog kotla neophodan
Električni ili gasni bojler: Koliko koji novca “potroši” mesečno
Mnogi savremeni regulatori imaju i režim odsustva, odnosno „holiday“ funkciju. Kod uređaja povezanih sa internetom temperatura se može proveravati ili menjati i sa udaljene lokacije.
Tokom zime, naročito pri vrlo niskim temperaturama, nije preporučljivo potpuno isključivati grejanje na duži period jer može doći do smrzavanja instalacije. Većina modernih kotlova poseduje zaštitu od smrzavanja, ali ona funkcioniše samo ako kotao ima napajanje električnom energijom, dovod gasa i tehničke uslove za rad.
Šta se dešava van grejne sezone
Po završetku zime gasni kotao ne zahteva posebne pripreme poput kotlova na čvrsto gorivo. Kod kombinovanih kotlova uređaj ostaje uključen tokom cele godine jer priprema toplu sanitarnu vodu. Grejanje prostorija jednostavno prestaje da se aktivira kada termostat više ne traži toplotu.
Kod sistema u kojima kotao služi samo za grejanje moguće ga je prebaciti na odgovarajući letnji režim rada prema uputstvu proizvođača.
Neki kotlovi imaju automatske funkcije koje povremeno pokreću pumpu i tokom leta kako bi se sprečilo njeno blokiranje posle dugog mirovanja, što je još jedan razlog da uređaj ne treba nasumično isključivati iz struje na više meseci. Informacije o rukovanju svaki korisnik svkako dobija pri kupovini i ugradnji samog kotla.
Da li je gasni kotao jednostavniji od kotla na pelet
Po pitanju svakodnevnog angažovanja korisnika – jeste. Pelet je veliki korak napred u odnosu na drva ili ugalj jer se gorivo automatski dozira, a savremeni kotlovi mogu dugo da rade bez nadzora. Ipak, potrebno je povremeno dopunjavati rezervoar peletom, čistiti gorionik i uklanjati pepeo, a kvalitet goriva može značajno uticati na učestalost čišćenja.
Kod gasa tih poslova nema. Gorivo neprekidno stiže kroz gasnu instalaciju, nema rezervoara koji treba dopunjavati i nema pepela koji treba čistiti.
Zbog toga je gasni kotao, kada postoji priključak na distributivnu mrežu i pravilno izvedena instalacija, jedno od najkomfornijih rešenja za klasično centralno grejanje kuće.
Gasno grejanje traži malo svakodnevnog rada, ali ne treba zanemariti servis
Za prosečnog vlasnika kuće obaveze oko gasnog kotla tokom grejne sezone svode se na povremenu kontrolu pritiska, praćenje eventualnih poruka o greškama i podešavanje željene temperature.
Nema svakodnevnog loženja, nema čišćenja pepela i nema potrebe da se kotlarnica obilazi nekoliko puta dnevno. Ispravan i dobro podešen kotao može mesecima automatski da održava temperaturu u kući uz minimalnu intervenciju korisnika.
Ono što ipak ne treba preskakati jeste redovan stručni servis. Jedan kvalitetan pregled godišnje, uz pravilno izvedenu instalaciju i normalno praćenje rada sistema, praktično predstavlja najveći deo „posla“ koji gasno grejanje traži od vlasnika.
Za nekoga ko prelazi sa drveta ili uglja, razlika u komforu je ogromna. Čak i u odnosu na pelet, gasno grejanje znači još jedan korak bliže sistemu o kojem tokom zime gotovo da nije potrebno razmišljati.
