Grčka kuhinja – Gastronomska baza Evrope
Tradicionalna grčka kuhinja nije pratila trendove, ona ih je stvarala! Danas je to možda i najefektniji spoj drevnih i modernih pogleda na gastronomiju. Pošto će se veliki broj turista zaputiti ove godine ka Grčkoj, podsetimo se malo zbog čega još volimo ovi zemlju
Ne može se reći da je sezona godišnjih odmora na pragu, u jeku je, a mnogi već sad planiraju da krenu put juga, kako bi iskoristili niske cene aranžmana. A pored plavetnila, svi o Grčkoj godinu dana razmišljamo i zbog feta sira, alve, salata i girosa. Grčka gastronomija sastavni je deo grčke kulture i bogata je poput njene istorije. Ta kuhinja obiluje primamljivim bojama, zdravim namirnicama i opojnim mirisima. Zbog toga se njena popularnost proširila i daleko izvan granica Grčke, a glavne karakteristike su sveže i prirodne namirnice, voće i povrće, začini, maslinovo ulje i jednostavnost pripreme.
S obzirom na geografski položaj, Grčka je uvek bila podložna uticajima Istoka, te tako nije odolela ni invaziji turskih i arapskih jela koja su se toliko odomaćila, da ih Grci odavno smatraju svojim nacionalnim nasleđem. Čak se ljute ukoliko neko kaže da se zapravo radi o stranim specijalitetima!
Ovako ili onako, tek svet gastronomije zahvalan je Grčkoj na brojnim specijalitetima, poput girosa, suvlakija i kebaba, zatim je tu pohovani sir u kuglicama sfugata, musaka, dolmatakija… Grčka kuhinja nezamisliva je bez cacikija, osvežavajućeg sosa od grčkog jogurta sa usitnjenim krastavcima i belim lukom – savršen prilog u vrućim letnjim danima. Konačno, tu je širom sveta poznata grčka salata (Grci je zovu horijatiki, što bi značilo nešto poput seljačke salate), omiljeni letnji obrok koji u jednom tanjiru savršeno dočarava celokupnu filozofiju grčke gastronomije: sveže, zdravo, šareno i pre svega – ukusno!
Sir kao zaštitni znak
Uzgoj koza i ovaca uticao je i na proizvodnju sireva, pa se najpoznatiji grčki sirevi prave od kombinacije mleka ove dve životinje. Postoji nekoliko karakterističnih grčkih vrsta sireva: feta, polutvrdi beli sir koji se pravi i od kravljeg mleka, za razliku od kaserija (tvrd, žuti) i mizitra (mekani, beli) koji se prave samo od kozjeg ili ovčijeg mleka. Tu su zatim nadaleko cenjeni gravijera s Krita, pa slani tvrdi ovčiji kafalotiri, dimljeni mecovone… Sve u svemu, izuzetna paleta raznovrsnih tradicionalnih sireva koji prate bezmalo svaki obrok u Grčkoj, od salate, toplih i hladnih predjela (meze), do glavnih jela i deserta. A, budući da Grci vole da se hvale kako je sve pod kapom nebeskom na ovaj ili onaj način poteklo od njih, rado će vam naglasiti kako je jednooki gigant Kiklop iz Homerove Odiseje bio prvi proizvođač sira u istoriji!
Grci ne piju samo instant kafu
Grčki ugostitelji, posebno na Halkidikiju, uglavnom umeju da se sporazumevaju na srpskom. Vodite samo računa da posle ručka ne upropastite utisak tako što ćete tražiti tursku kafu. I nije to samo stvar nekog principa i susedskog rivaliteta, jer ove dve kafe se zapravo različito pripremaju. Mi tursku kafu pripremamo tako što kafu sipamo u ključalu vodu, dok Grci kafu sipaju dok je voda još hladna i uz lagano mešanje čekaju da provri. Dakle, od Egipta do Irana slobodno naručujte tursku kafu, ali u Grčkoj – grčku.
Grčka je i zemlja dobrih vina
Grčka vinska industrija se u zadnjih dvadeset i pet godina sve više i više koncentriše na proizvodnju kvalitetnih vina. Sa svojih oko 186.000 hektara površine vinograda, je najstarija vinogradarska zemlja Evrope. U istoriji je imala jako važnu ulogu, od širenja kulture vinove loze u veći deo Evrope do pronalaska amfora koje su Grci ploveći obalama Crnoga mora ostavili da počivaju u njegovim dubinama. Ima jako puno odličnih grčkih vina koja morate otkriti ako niste do sada. Imena sorti grožđa malo se teže izgovaraju i nisu baš zvučna, ali neka vas to ne sprečava da dođete u iskušenje i probate vrhunska grčka vina. Vina koja su pili stari Grci umnogome su se razlikovala od ukusa i aroma koji su danas nama poznati. Većina tadašnjih vina bila je aromatizovana, nekad namerno, nekad slučajno. Uglavnom je razlog tome bila borova smola koje se koristila kao sredstvo za zaptivanje pora unutar glinenih amfora koje su služile za transport. Hiljadama godina kasnije upravo je taj ukus postao prepoznatljiv, pa ga i danas osećamo u vinima pod imenom recina.
Početak i kraj
Okupljanje za stolom pre jela najčešće počinje čašicom uzo rakije, likerom od anisa koji se pije kao aperitiv, a završava nekim tradicionalnim desertom poput lokumadesa, grčkih uštipaka ili sočne grčke alve. I uzo i odličnu alvu možete da nađete u bilo kom većem supermarketu, u Grčkoj to nije egzotika.
Pročitajte još:
Šest saveta za savršen roštilj
Mediteranska kuhinja – Izvor zdravlja i užitka
