Demit fasada – sve što treba da znate
Demit fasade, odnosno kontaktne fasade, su najčešći način termičke izolacije privatnih kuća i manjih zgrada. Po veoma pristupačnim cenama demit fasada obezbeđuje drastično niže troškove za grejanje, a i tokom letnjih meseci objekat duže odoleva visokim temperaturama. Saznajte šta su prednosti, a šta mane demit fasada i kolika je cena ugradnje
Kontaktne fasade, poznatije kao demit fasade, trenutno, bar kada su privatni i manji stambeni objekti u pitanju, predstavljaju najlogičniji izbor adekvatne termičke izolacije. Pristupačna cena i dugotrajnost, pod uslovom da je posao kvalitetno odrađen, kao i velike uštede u troškovima grejanja koji vrlo brzo povrate uloženo, doprinele su da demit fasade kod nas budu veoma popularne.
PROČITAJTE JOŠ:
Stiropor ili kamena vuna – koja izolacija je bolja
Multipor izolacija – Sve što treba da znate
U proseku demit fasade imaju trajnost oko 30 godina, s tim da taj broj donekle zavisi od samog objekta. Ako u pitanju kvalitetan nov objekat čiji zidovi neće biti izložen raznim mehaničkim uticajima, demit fasada može, uz manje poptavke, da traje i duže.
Osnovu demit fasade najčešće čini stiropor različitih dimenzija, a zamena za stiropor može da bude kamena vuna. Ona jeste skuplja, ali njena prednost je ta što je propusna za vodenu paru, tako da, kako se to kod nas kaže – zidovi mogu da dišu. Na taj način smanjena je mogućnost pojave buđi na zidovima tokom zimskih meseci.
PROČITAJTE JOŠ:
Poliuretanska pena kao izolacija – Sve prednosti i mane
Izolacija zidova sa unutrašnje strane – Za i protiv
Ovo je od posebnog značaja ukoliko uz fasadu postavite i PVC stlariju, jer novi PVC prozori dihtuju neuporedivo bolje od bilo kojih starih drvenih. Zbog toga je po ugradnji novih PVC prozora potrebno voditi računa o provetrenosti, o čemu smo već pisali, kako ne bi došlo do bojave buđi na zidovima.
Naravno, daleko od toga da ugradnja izolacije sa stiroporom znači pojavu buđi, a da ste sa izolacijom od kamene vune toga pošteđeni. Sve zavisi od objekta do objekta, a paroprusnost kamene vune je jedna od prednosti.
Danas se u Srbiji najčešće ugrađuje izolacija sa stiroporom debljine pet centimetara (popularna “petica”). Ipak, u brojnim zemljama Evropske unije, čija klima je slična našoj, standard su table stiropora od osam centimetara.
Iskustva mnogih korisnika su takva da sa povećanjem debljine izolacije ušteda u potrošnji energije na grejanje drastično raste, pogotovo kada skala termomentra više zađe ispod nule. Naravno, svako treba da napravi “svoju matematiku”.
Svakako je dugoročno bolje da umesto “petice” ugradite stiropor od osam centimetara, ali razlika između kuće bez ikakve izolacije i one sa stiroporom peticom je otprilike ista kao da ste tokom zime napolje izašli u dukserici ili perjanoj jakni.
Osmica samo znači kvalitetniju perjanu jaknu. A, složićete se, bolje ikakva nego nikakva jakna. Cene variraju iz sezone u sezonu, ali orijentaciona cena stiropora od 5 cm je oko 1,7 evra po metru kvadratnom, dok je za “osmicu” potrebno izdvojiti oko 2,7 evra po kvadratu.
Postupak postavljanja demit fasade je prilično jednostavan. Table stiropora se lepe na podlogu odgovarajućim lepkovima. Izuzetno je važan način nanošenja lepika na table stiropora. Lepak se nanosi na ivice ploča kako bi se postigao efekat izolovane vazdušne komore. Ako se lepak ne nanese dobro, dolazi do problema sa kondenzom i oslabljenom izolacijom, a i vek trajanja fasade se smanjuje.
Cena kvalitetnog lepka za fasadu iznosi oko jednog evra po kvadratu. Nakon što se ploče postave na fasadu one se dodatno fiksiraju jedna uz drugu specijalnim plastičnim tiplovima – oko šest tiplova po kvadratu. Postavljanjem tabli stiropora se istovremeno vrši i nivelacija i ispravljaju se eventualne neravnine koje je ostavio zidar, kako bi na kraju površina zida bila ravna.
Dobro bi bilo da pre radova, majstora koji će da postavlja fasadu, pitate da proveri kakav je kvalitet zidarskih radova i da potvrdi da će moći da “izvuče” ravne zidove, kako kasnije ne bi mogao za neravnu fasadu da kaže kako je “kriv onaj pre njega”.
Na ovako obložene zidove se postavlja zaštitna mrežica za armiranje i ojačanje površine fasade. Spojevi dve mrežice se rade sa oko 10% preklopa pa je potrebno u startu nabaviti minimum 10% više mrežice u odnosu na površinu fasade. Naravno, treba računati i na otpad prilikom ukrajanja, mada deo će se uštedeti na na površine prozora. Inače, kada se “pogađa cena za ruke”, ona se ne umanjuje za površine prozora, jer oko prozora majstori imaju više posla nego da je na mestu tog otvora ravan zid.
Orijentaciona cena mrežice jeste oko 0,25 evra po metru kvadratnom. Površina se na kraju gletuje podlogom za završni sloj, čija je cena oko četiri evra po kvadratu.
Na kraju se radi završni sloj koji može biti u različitim bojama i teksturama. Kada se na kraju “podvuče crta”, ugradnja demit fasade sa troškom za majstore iznosi od 12 do 20 evra po kvadratnom metru, s tim da sa povećanjem kvadrature može da se uštedi na nekim režijama, kao što je na primer trošak za postavljanje skele, ali to sve zavisi od majstora do majstora.
Demit fasada se uglavnom postavlja sa spoljašnje strane zidova i to je popularnije rešenje jer se na taj način ne smanjuje koristan prostor unutar objekta. Nekada je postavljanje izolacije nemoguće izvesti na spoljašnjoj strani zida jer je, na primer, u pitanju stan na nekom od viših spratova, objekat bi se naružio, ili jednostavno nisu dozvoljene takve intervencije na fasadi objekta.
Ako se izolacija postavlja sa unutrašnje strane zida, jedina razlika je ta da se kao završni sloj ne koristi masa za fasade, već klasična glet masa za unutrašnje zidove. Prilikom ugradnje fasade treba obratiti pažnju na još jedan detalj – kakvog su kvaliteta prozori.
Nema mnogo smisla da ove godine zamenite fasadu, a sledeće godine prozore, jer se prilikom zamene prozora oštećuje fasada. U tom slučaju bolji redosled je prvo zamena prozora, pa tek onda fasada.
Pročitajte još:
Ytong blok – Sve što ste želeli da znate
Zbog čega je PVC stolarija dobar izbor
Podno grejanje – prednosti i mane
