Kako zalivati cveće tokom letnjih meseci
Kako se pravilno zaliva cveće tokom velikih vrućina? Kako proveriti kada je potrebno zalivanje? Koje vrste biljaka i cveća zahtevaju više vlage, a koje mogu ređe da se zalivaju?
Jedan odgovor na pitanje kako zalivati cveće tokom letnjih meseci ne postoji. Količina vode koja će biti potrebna zavisi od mnogo faktora – od vrste biljke, veličine saksije, spoljašnje temperature, mesta gde se biljka nalazi i koliko je izložena suncu… Ono što većina stručnjaka naglašava je to da se mnogo češće javljaju problemu usled previše zalivanja, nego usled nedostatka vlage. Velikom broju biljaka previše vlage ne prija, a kada vlasnik primeti da je biljka klonula, prva reakcija je da se doda još vode. Zalivanje obično nije potrebno čak i ako je zemlja u saksiji na površini suva. Zbog suvog spoljašnjeg vazduha zemlja se površinski osuši, ali u dubini još ima dovoljno vlage. To se lako proveri tako što prstom prokopate nekoliko centimatara u dubinu. Ako je zemlja vlažna, zalivanje nije neophodno.
Upravo zbog toga je preporuka ređe, ali obilnije zalivanje. Obilnijim zalivanjem se omogućava da voda prodre duboko u zemlju, do korena, dok često manje zalivanje stvara varku da biljka zalivena, ali je zapravo vlažan samo površinski sloj zemlje. Biljku zalijte sa više vode, ali laganijim dodavanjem. Ako se saksija naglo napuni vodom, voda često pronađe jedan put do dna saksije, a veći deo zemlje ostane suv. Tada, iako je tacna puna vode, koren biljke nema dovoljno vlage. Dakle, veću količinu vode sipati laganim tempom dok se ne pojavi voda u saksiji. Posle nekoliko sati proverite da li je zemlja povukla vodu iz saksije, a ako nije, prospite je. Na taj način ćete omogućidi da vazduh stigne do korena biljke. Kod zalivanja baštenskih biljaka procedura je jednostavnija. Dovoljno će biti da je zemlja oko biljke rastresita, da se nije skorila, kako bi mogla da upija vodu.
Naravno, ne zahtvaju sve biljke istu količinu vlage. Postoje takozvane biljke žednice, koje ne podnose nedostatak vode. Kod njih strogo treba voditi računa da se zemlja ne presuši između dva zalivanja. Takve su: adianum, kalatea, kalceolarija, ciklama, ciperus, dioneja, ficus pumila, fitonija, nefrolepsis, nertera, selaginela, spatifilum, streptokarpus…
Biljke koje podnose da se preskoči neko zalivanje su: kaktusi, sukulente, juke, noline, zamiokulkasi, dracene, aspidistre, cikas palma, hoja, jatrofa, pahipodijum, lavanda…
Takođe, pored toga koliko, veoma je važno i kada zalivati. Nikada ne zalivajte biljke po jakom suncu, izuzev u situacijama kada niste stigli da ih zalijete, a očigledno je da su baš klonule. U tom slučaju nipšto ih ne nalivajte sa velikom količinom hladne vode, već sa malo vode na sobnoj temperaturi, taman toliko da “prežive” do večeri, kada ih možete zaliti kao i obično. Zalivanje praktikujte uveče, ili u rano jutro. Treba izbegavati zalivanje hladnom vodom, čak i tokom zime, već vodom koja je odstajala i koja je na sobnoj temperaturi. Tokom leta, ako su biljke na terasi, zalivajte vodom koja je stajala takođe na terasi. Stručnjaci napominju da bi biljke idelano bilo zalivati kišnicom, jer u njoj nema kamenca i hlora kao u vodi iz gradskse mreže. Naravno, to većini nije ni praktično ni izvodljivo, tako da će biti dovoljno da voda odstoji, kako bi hlor isprio. Ukoliko primetite da lišće žuti, to je najčešće posledica prevelike količine vode tokom letnjih meseci koja ostavlja dovoljne količine hlora, pa se javlja takozvana hloroza.
Pročitajte još:
Zaštitite svoju baštu – prirodni pesticidi iz kućne radinosti
Prirodni načini da se rešite korova u bašti
Mali vodič za sadnju i gajenje začinskog bilja