Betonski crep – Da li mu je povoljnija cena jedini adut?

Koliko traje betonski crep? Koliku garanciju na betonski crep daju proizvođači? Da li niža cena opravdava nedostatke betonskog crepa u odnosu na glineni? Koje su prednosti betonskog crepa u odnosu na glineni?

PROČITAJTE JOŠ: Tegola – Prednosti i mane popularnog krovnog pokrivača

Kada je u pitanju izbor krovnog pokrivača, obično se polemike vode oko toga da li je bolji izbor klasičan glineni crep ili tegola. Ipak, jedna od opcija koja je dostupna i na našem tržištu je betonski crep. Naravno, pravo pitanje je šta je bolji izbor – glineni ili betonski crep. Cena betonskog crepa je pristupačnija, a često se smatra da mu je to i jedina prednost. Da li je zaista tako?

Betonski crep se pravi od mešavine peska, cementa i vode. Posle izlivanja u kalupima na površinu crepa se nanose premazi koji mi daju boju i štite ga od atmosferskih uticaja. Zahvaljujući tome betonski crep ima jednu prednost u odnosu na glineni, a to je da može da se bira više boja, uključujući i vernu kopiju crvene boje klasičnog glinenog crepa.

Pročitajte još:

Da li se isplati adaptacija starog potkrovlja

Izolacija kosih krovova sa spoljašnje strane

Ipak, tu se krije i jedan nedostatak betonskih crepova u odnosu na glinene. Naime, glineni crep pečenjem gline, baš kao i cigla, dobija svoju prirodnu crvenkastu nijansu i ona se tokom godina izlaganja svim atmosferskim pojavama ne menja. Pigmenti koji se koriste za bojenje betonskih crepova i tehnologija izrade su prilično usavršeni, ali ipak, posle godina izlaganja kiši i suncu, betonski crep će izbledeti.

Jedan od nedostataka betonskih crepova je i veća apsorpcija vlage. Glineni crep ima stepen upijanja vode svega šest procenata, dok je stepen upijanja betonskog crepa čak 13 odsto. To ne znači da betonski crep prokišnjava i ne vrši svoju funkciju, već ima za posledicu da tokom dugotrajnijih padavina betonski crep apsorbuje toliku količinu vode da postane teži. Zbog toga krovna konstrukcija mora da bude nešto jača, iako je masa betonskog crepa po kvadratnom metru prilikom postavljanja skoro jednaka kao i glinenog.

Upijanje vlage, takođe, može da bude nedostatak betonskog crepa u odnosu na glineni, jer akumuliranje vlage može da dovede do češće pojave gljivica i plesni. To dovodi do promene boje krovnog pokrivača, a može da bude i više od estetskog problema, jer ubrzava propadanje krovnog pokrivača. Naravno, to ne predstavlja nerešiv problem, jer plesni mogu da se uklone, ali zahteva malo češće održavanje betonskog krovnog pokrivača nego glinenog.

Jedna prednost betonskog crepa je bolje podnošenje niskih temperatura. Glineni crep prilikom izlaganja veoma niskim temperaturama i potom odmrzavanu, može da pukne. Betonski crep bolje podnosi niske temperature, pa se glineni crep nameće kao bolje rešenje za toplije krajeve, dok je betonski bolji izbor za severnija podneblja. Kada je naša klima u pitanju, oba crepa su po ovom pitanju jednako dobar izbor.

Zaključak se nameće sam po sebi – ukoliko vam standardna crvena boja odgovara i nešto viša cena nije prepreka, glineni crep je svakako bolja opcija. S druge strane, ukoliko želite krov u drugoj boji, a i ušteda je dobrodošla, betonski crep je pravi izbor. Iako je glineni dugovečniji, ni sa kvalitetnim betonskim crepon se ne pravi greška. Većina proizvođača na njega da je 25 godina garancije, a u proseku traju dvostruko duže.