Da li mi je potrebna građevinska dozvola za…?

Koji i kakvi objekti mogu da se grade bez građevinske dozvole? Koje su četiri osnovne podele objekata, a koji sve objekti spadaju u nezahtevnu kategoriju, grupu A, za koju nije potrebna građevinska dozvola

Zakon o planiranju i izgradnji je stupio na smagu 01.02.2018. godine, a uz njega ide i uredba pod imenom Pravilnik o klasifikaciji objekata, dostupan na portalu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastukture. Ova uredba je napravljena prema tome koliko je izgradnja objekata složena, a prema njoj su objekti podeljeni u četiri grupe.

To su: Grupa A – nezahtevni objekti, grupe B – manje zahtevni objekti, grupa C – zahtevni objekti i grupa G – inženjerski objekti. Objekti grupe A su sa gledišta konstukcije nezahtevni objekti, jer za njih nisu potrebni statički ni građevinsko tehnički proračuni.

PROČITAJTE JOŠ:

Digitalizacija upisa u katastar – Cena, prednosti i nedostaci

Energetski pasoš – Zašto je važan i o čemu nas informiše

Ovi objekti (grupa A) nisu namenjeni stanovanju i ne utiču na prirodnu sredinu. Ovaj objekat, ukoliko je za vlastite potrebe, možete samostalno da podgnete bez ikakvih dozvola, s tim što izvođač radova treba da dobije lokacijsku informaciju iz koje se vidi da takva gradnja nije u suprotnosti sa izvođačkim prostornim aktom.

Takođe, za objekte koji mogu da se grade bez građevinske dozvole važi da ni na koji način ne narušavaju ni susedne ni okolne objekte i nisu u suprotnosti sa namenom određenom prostornim aktom. Isto tako, s obzirom na dozvoljeni izgled, materijale i veličinu, smatra se da nezahtevni objekti svojim karakteristikama ne smeju da ni po bilo čemu odskaču niti kvare opšti izgled okoline.

PROČITAJTE JOŠ:

Nekretnine – Kako proveriti da li je stan uknjižen

Nekretnine – Ko plaća porez na prenos apsolutnih prava

Ove odredbe mogu da se tumače na više načina, pa je možda ipak u slučaju većih investicija potrebno konsultovati se sa stručnjacima. Sam spisak objekta za koje nije potrebna građevinska dozvola je prilično obiman i komleksan, pa takođe zahteva da ga tumače profesionalci iz sveta građevine, a u nastavku ga prenosimo u celosti.

Posebne vrste objekata i posebne vrste radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa su:

• Radovi na tekućem održavanju objekta ili dela objekta (stana ili drugog posebnog dela);
• Postavljanje žičane ili drvene ograde;
• Građenje objekata protivgradne odbrane;
• Građenje jednostavnih pomoćnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekt, a koji se izvode na način kojim se ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 20 m2 osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 25 m2 i dubine do 1,2 m, nastrešnice osnove do 20 m2, dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m2 i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu);
• Postrojenja instalirane snage do 50 kW za proizvodnju energije iz energije sunca za potrebe krajnjeg kupca koji stiče status kupca – proizvođača u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije;
• Građenje jednostavnih ekonomskih objekata koji se grade na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti iz člana 2. stav 1. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji) do 50 m2 u osnovi, stočne jame do 20 m2 u osnovi, sistemi za navodnjavanje iz člana 2. stav 1. tačka 26b. Zakona o planiranju i izgradnji, sa pripadajućim bunarima, bunarskim kućicama i pumpama, staklenici i plastenici ukoliko koriste iste priključke na infrastrukturu kao glavni objekt;
• Grobnice i spomenici na groblju;
• Pešačke staze, mobilijar (klupe i sl.) i ozelenjavanje;
• Ploče za obaveštavanje površine do 6 m2 i druga oprema;
• Nosači antena s antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima;
• Sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija – kablovsku kanalizaciju;
• Kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikro-rovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.;
• Radovi na redovnom, kao i radovi na vanrednom održavanju železničke infrastrukture (osim radova glavne opravke železničke infrastrukture, koji obuhvataju izvođenje građevinskih i drugih radova u zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta), u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje železnička infrastruktura;
• Radovi na otklanjanju štetnih posledica elementarne nepogode ili drugog nepredviđenog događaja, odnosno okolnosti kojim se ugrožava bezbednost i zdravlje ljudi, objekta i saobraćaja, radi njihovog sprečavanja ili ublažavanja štetnog dejstva, na postojećim linijskim infrastrukturnim objektima;
• Poletno-sletne staze sa prirodnom podlogom do 1.000 m;
• Radovi na postavljanju i priključenju na distributivnu mrežu tipskih ormana mernog mesta (OMM) i tipskih kablovskih priključnih kutija (KPK) do 1 kW koji se postavljaju na granici parcele na kojoj se nalazi objekt koji se priključuje ili koji se postavljaju uz/na postojećim elektroenergetskim objektima (TS, podzemni i nadzemni vodovi), a koji mogu biti slobodnostojeći, nadgradni i ugradni;
• Radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana, koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova);
• Stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite;
• Oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda;
• Skijaške trake;
• Radovi na postavljanju i priključenju na distributivnu gasnu mrežu tipskih merno-regulacionih setova (MRS), kapaciteta do 10 m3/h za stambene zgrade kategorije A.

Foto: Freepik