Da li može da se asfaltira preko betona?

Asfaltiranje preko betona može biti brzo i isplativo rešenje za obnovu prilaza, dvorišta i parkinga, ali samo ako je betonska podloga stabilna, pravilno pripremljena i prilagođena planiranom opterećenju površine

Asfaltiranje preko postojeće betonske podloge je praksa koja se sve češće primenjuje, naročito kada je beton star, ispucao ili estetski neprivlačan, ali i dalje dovoljno stabilan. Umesto potpunog uklanjanja betona, koje je skupo, sporo i zahteva ozbiljne građevinske zahvate, asfaltiranje predstavlja brže i često isplativije rešenje za obnovu prilaza, dvorišta, parkinga i sličnih površina.

Međutim, iako se u praksi često koristi, asfaltiranje preko betona nije uvek moguće niti preporučljivo. Da bi ovakvo rešenje bilo dugotrajno i bez kasnijih problema u eksploataciji, neophodno je ispuniti određene tehničke uslove i pravilno pripremiti podlogu.

Kada je asfaltiranje preko betona dobro rešenje

Asfaltiranje preko betona je posebno praktično kada je betonska podloga stara i površinski ispucala, ali nema ozbiljna konstruktivna oštećenja. U takvim slučajevima asfalt služi kao novi završni sloj koji štiti beton od daljeg propadanja, prodora vode i smrzavanja tokom zime.

Ovo rešenje se često primenjuje na prilazima garažama, dvorištima porodičnih kuća, manjim parking-prostorima i industrijskim površinama koje su već u upotrebi. Prednost je i to što se radovi mogu izvesti relativno brzo, često u roku od jednog dana, uz minimalne smetnje za korisnike prostora

Kada asfaltiranje preko betona nije preporučljivo

Ako je betonska podloga nestabilna, značajno ulegnuta, sa velikim pukotinama ili odvojenim delovima, asfaltiranje preko nje nije dobro rešenje. U takvim situacijama novi asfaltni sloj će vrlo brzo poprimiti iste deformacije kao i beton ispod njega – pojaviće se pukotine, talasi i udubljenja.

Takođe, problem predstavlja beton koji nema adekvatan nagib za odvod vode. Ako se voda zadržava na površini, asfalt će brže propadati, bez obzira na njegovu debljinu i kvalitet ugradnje. U tim slučajevima neophodna je prethodna sanacija ili potpuno uklanjanje betona.

Priprema stare betonske podloge

Kod starih betonskih površina, priprema je ključna za uspeh asfaltiranja. Prvi korak je detaljna procena stanja betona – proverava se da li ima ozbiljnih pukotina, odvajanja slojeva ili ulegnuća. Manje pukotine i oštećenja se saniraju odgovarajućim masama, dok se labavi delovi uklanjaju.

Nakon toga sledi temeljno čišćenje podloge, uklanjanje prašine, zemlje, ulja i masnoća, kako bi asfalt mogao pravilno da se veže za beton. Posebna pažnja posvećuje se obezbeđivanju pravilnog nagiba, kako bi se kišnica i otopljeni sneg nesmetano odvodili sa površine.

Priprema nove betonske podloge

Ako se asfalt polaže preko relativno novog betona, važno je da beton bude potpuno suv i stabilan. Novi beton mora da „odradi“ svoje, odnosno da prođe dovoljno vremena od izlivaња pre nego što se na njega postavi asfalt.

I u ovom slučaju, površina se čisti i po potrebi dodatno obrađuje kako bi se poboljšalo prijanjanje asfaltnog sloja. Preskakanje ove faze često dovodi do lošeg vezivanja i kasnijih oštećenja.

Kolika debljina asfalta je potrebna

Debljina asfaltnog sloja zavisi pre svega od načina korišćenja površine i opterećenja koje će ona svakodnevno trpeti. Za pešačke staze, terase, baštenske staze i druge površine bez saobraćaja, u praksi se pokazalo da je sloj asfalta debljine oko 3 do 4 centimetra sasvim dovoljan, pod uslovom da je betonska podloga ispod njega stabilna i ravna.

Kada je reč o prilazima garažama, dvorištima po kojima se kreću putnička vozila i manjim parking-prostorima, potreban je deblji asfaltni sloj, najčešće od 5 do 7 centimetara. Ova debljina omogućava asfaltu da izdrži ponovljena opterećenja, manevrisanje vozila i sezonska temperaturna širenja bez pojave pukotina i deformacija.

Za površine koje su namenjene težim vozilima, dostavnim kombijima, kamionima ili industrijskoj upotrebi, preporučuje se asfalt debljine najmanje 7 do 8 centimetara, a u pojedinim slučajevima i više. Tanji slojevi u ovakvim uslovima vrlo brzo popuštaju, naročito ako se vozila često zaustavljaju ili okreću u mestu, što dovodi do ubrzanog propadanja asfalta.

Pravilno određena debljina asfalta ima ključnu ulogu u trajnosti i bezbednosti površine. Štednja na debljini često donosi kratkoročnu uštedu, ali dugoročno dovodi do češćih popravki i dodatnih troškova, zbog čega se uvek preporučuje da se debljina prilagodi stvarnim uslovima korišćenja.

Prednosti i ograničenja ovog rešenja

Najveća prednost asfaltiranja preko betona je ušteda vremena i novca. Izbegava se rušenje, odvoz šuta i dugotrajni pripremni radovi, a površina se brzo vraća u funkciju. Asfalt takođe daje uredan i ujednačen izgled i može znatno produžiti vek starog betona.

PROČITAJTE JOŠ:

Asfaltiranje dvorišta – Cena po kvadratu, prednosti i mane

Asfaltiranje – Jedan ili dva sloja i koje su cene

Jedna od najvećih prednosti je otpornost asfalta na delovanje soli. To znači da asfalitane podloge zimi mogu da se održavaju i da se sprečava formiranje poledice bacanjem soli, što u slučaju betona nikako nije preporučljivo.

Čak i ako se so ne baca, na parkinzim i kolskim prilazima beton tokom godina propada, jer se sa vozila zimi otapaju naslage koje u sebi sadrže so pokupljenu sa puta.

Sa druge strane, asfaltiranje ima svoja ograničenja. Ako se beton ispod asfalta nastavi pomerati ili propadati, ni asfalt neće dugo trajati. Zbog toga je stručna procena stanja betonske podloge, pre asfaltiranja, uvek neophodna.