Kako utvrditi pravu kilometražu polovnog automobila
Koliko je zaista polovni automobil prešao kilometara? Koliko u proseku u inostranstvu prelaze automobili sa dizel motorom? Da li je servisna knjižica dovoljan pokazatelj? Na koje tehničke detalje treba obratiti pažnju da bi se utvrdila realna kilometraža? Koliko u utvrđivanju realne kilometraže može da vam pomogne iskusan majstor?
U najkraćem odgovor na pitanje kako utvrditi pravu kilomeražu polovnog automobila bi bio – veoma teško, ako ne i nemoguće. Ipak, ono što možete sa sigurnošću da utvrdite je to da li je kilometraža vraćana i da procenite koliko otprilike. Počnimo prvo sa najvećim problemom današnjeg tržišta polovnih automobila – automobilima iz uvoza. Po pravilu na placeve se dovoze automobili koji u inostranstvu mogu da se kupe za najmanji mogući iznos. Uglavnom se traže što noviji automobili po godištu, sa dobrom opremom, a sa što većom pređenom kilometražom. Kolikom kilometražom? U pitanju su kilometraže u koje prosečan vozač ne može da poveruje. Službena vozila u zapadnoevropskim zamljama godišnje prelaze više od 100.000 kilometara godišnje.
Zato našim uvoznicima polovnjaka nije tešlko da pronalaze automobile koji su prešli enormo velike kilometraže, koje su nekada blizu milion kilometara, ali nikada manje od nekoliko stotina hiljada pređenih kilometara. U pitanju su “mlađi” automobili koji su spolja “kao novi”, unutra se pohabani delovi srede i onda se prodaju sa podatkom o višestruko nižoj kilometraži. Zato kada vidite na placu “kao nov” dizel star pet godina koji je prešao 160.000 kilometara, mozete da budete potpuno sigurni da je kilometraža vraćena. Daleko od toga da u Evropi takvi automobili ne postoje, ali oni se neće naći na placu u Srbiji. Ako tražite takav automobil na placevima polovnjaka iz uvoza, to je isto kao da igrate Loto i očekujete baš sedmicu. Jednostavno, uvoznicima polovnjaka se ne isplati da skupo plate automobil i da ga prodaju po malo većoj ceni. Potpuno druga je situacija kada kupujete automobil koji je prvi put registrovan u Srbiji, sa urednom servisnom istorijom, od prvog ili drugog vlasnika koji se ne bavi prepordajom automobila. Tada su podacu u većini slučajeva tačni.
A kako se zaštititi i pronaći kvalitetan polovnjak na placu?
Ako na placu kojim slučajem ugledate automobil koji vam se čini prihvatljivo, a svi „papiri“ vas ubeđuju da je kilometraža „prava“, lako možete da napravite jedan mini test. Pogledajte kako se u zemlji porekla kreću cene za isti model, sa sličnom kilometražom, opremljenošću i motorom. Kada na tu cenu dodate obavezne dažbine koje su na njega plaćene prilikom uvoza, obično ćete doći do zaključka da bi on morao ovde da bude dosta skuplji. To vrlo jasno ukazuje na neku prevaru. Ili je auto prešao tri puta veću kilomertražu od navedene, ili je bio teško havarisan.
Zagledanje sedišta, volana, nožnih komandi, kako se često savetuje, nije pouzdan način. Pogledajte svakako, ali nije dovoljno. Ako je automobil prešao 150.000 kilometara, a nožne komande i ručica menjača su kao novi, to je siguran znak da je neko nešto “petljao”. Generalno se sve svodi na to da je mnogo lakše utvrditi da sa automobilom nešto nije u redu, nego biti siguran da je sve legalno. Još jedan detalj je servisna knjižica. Prodavac će vam mahati urednom servisnom knjižicom popunjenom do 150.000 kilometara, gde je automobil svake godine prelazio oko 30.000 kilometara. Blanko servisne knjižice i pečati “nekih” servisa se takođe nabavljaju, pa su i ti dokumenti često falsifikovani. Pogotovo ukoliko vidite da su sva polja u prethodnih pet godina popunjenja istom hemijskom olovkom i sa istim potpisom. Ako ste ikada imali “pravu” servisnu knjižicu popunjavanu uredno tokom godina eksploatacije, znaćete da primetite da nešto nije u redu.
Jedino što može da bude siguran metod je da se servisna istorija proveri na osnovu broja šasije. Ukoliko je automobil do prethodne godine u zemlji porekla bio u sistemu ovlašćenog servisiranja, na osnovu broja šasije je moguće u našem ovlašćenom servisu proveriti elektronskim putem pravo stanje. Većina proizvođača ima umrežene ovlašćene servise u svim zemljama, tako da su ti podaci dostupni, a nije ih moguće krivotvoriti. Naravno, provera je moguća uz saglasnost vlasnika automobila, odnosno prodavca. Ako ne dobijete saglasnost prodavca, eto razloga za sumnju u tačnost prikazane kilometraže. Uglavnom se ta provera u ovlašćenim servisima ne naplaćuje. Ako se ispostavi da je na automobilu pre godinu dana rađen mali sevis na 360.000 kilometara, a na kilometar satu i popunjenoj servisnoj knjižici piše da je prevalio tek oko 150.000 kilometara, ne morate dalje ništa da proveravate. Takođe, ukoliko ste u mogućnosti sa sobom povedite majstora, ili ako je moguće, automobil odvezite na proveru kod majstora. Ta usluga ne košta mnogo, pogotovo ako kupujete polovni automobil koji košta nekoliko hiljada evra. Iskusan majstor vrlo dobro zna šta treba da gleda da bi utvrdio realno stanje mehanike, a neće se mnogo baviti kozmetičkim detaljima. Čak i ako je automobil prešao više nego što je prikazano, procenjiće bolje od vas u kakvom je stanju. Nekada ni kupovina automobila sa malo većom pređenom kilometražom ne mora da bude promašaj. Ako je automobil vožen na otvorenom putu, ako je dobro održavan, što je u zapadnoevropskim zemljama slučaj, onda je takav automobil često u boljem stanju od vozila koje je voženo u Srbiji u gradskim uslovima.
Pročitajte još:
Mogu li zimske gume da se koriste i leti
Kako odvesti automobil na tehnički pregled po isteku registracije
Priprema automobila za zimu – šta proveriti, a šta ne
Šta podrazumeva garancija novog automobila, a šta ne
