Legalizacija objekata za 100 evra – Sve što treba da znate

Najavljena legalizacija za samo 100 evra mogla bi da omogući milionima građana Srbije da napokon uknjiže svoje domove, ali stručnjaci upozoravaju da bi bez tehničke kontrole moglo doći do ozakonjenja i nebezbednih objekata

Najava da će legalizacija nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji uskoro koštati samo 100 evra izazvala je ogromno interesovanje građana. Milioni ljudi već decenijama žive u domovima koji nisu uknjiženi, a sada se čini da bi konačno mogli da reše imovinsko-pravne probleme. Ipak, iza ovog plana kriju se i brojna pitanja – od toga ko može da se prijavi, do toga da li će država time faktički ozakoniti i objekte koji su nebezbedni za život.

Šta podrazumeva nova legalizacija

Predlog zakona pod nazivom „Konačno svoji na svome“ trebalo bi da omogući da se oko 4,8 miliona objekata u Srbiji upiše u katastar po simboličnoj ceni od 100 evra. Ideja je da se građanima omogući jednostavna i pristupačna procedura, bez složenih i skupih tehničkih uslova.

Za većinu objekata, posebno u manjim mestima i selima, trošak legalizacije bi iznosio 100 evra ukupno, a ne po kvadratnom metru. U većim gradovima, naročito u centralnim zonama, cena može biti viša – stanovi u centru Beograda, na primer, mogli bi da koštaju i do 1.000 evra za legalizaciju.

Cilj ovog pristupa je da građani napokon postanu formalni vlasnici svojih domova, što će im omogućiti da ih prodaju, nasledjuju ili koriste kao zalog za kredit. Time bi se smanjio broj neuknjiženih objekata i pojednostavilo rešavanje imovinskih odnosa.

Kako će izgledati procedura

Postupak bi trebalo da bude znatno brži i jednostavniji nego do sada. Prijava će se podnositi elektronski, bez odlaska na šaltere, a nadležni organi bi trebalo da postupak završe u roku od oko 60 dana. Od građana se očekuje da dostave osnovne dokaze o vlasništvu ili korišćenju zemljišta, bez potrebe za opsežnim dokumentima i tehničkim izveštajima.

Takva procedura bi mogla značajno da rastereti administraciju i podstakne ljude da legalizuju objekte koji godinama stoje u „sivoj zoni“ – posebno na selima i u prigradskim naseljima.

Ko ima pravo na legalizaciju

Pravo na legalizaciju imaće vlasnici neuknjiženih objekata koji su izgrađeni bez građevinske ili upotrebne dozvole, pod uslovom da ispunjavaju nekoliko osnovnih kriterijuma. Objekat mora biti izgrađen na vlastitom zemljištu, ne sme se nalaziti u zaštićenim zonama, pored vodotokova, na klizištima ili kulturnim dobrima, i ne može biti privremeni ili montažni objekat.

Konkretni uslovi i rokovi biće definisani tek kada zakon bude usvojen i objavljen u „Službenom glasniku“.

Moguća oslobođenja od plaćanja

Država najavljuje i olakšice za socijalno ugrožene građane. Oslobođeni plaćanja bi trebalo da budu primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Ideja je da i najugroženiji imaju priliku da steknu pravni status vlasništva bez dodatnog finansijskog opterećenja.

Da li će se legalizovati i nebezbedni objekt

Jedna od najspornijih tačaka ovog plana jeste činjenica da se u procesu legalizacije ne predviđa tehnička provera objekta. To znači da nadležni organi neće proveravati da li je objekat bezbedan, da li ima adekvatne temelje, konstrukciju, elektroinstalacije ili stabilnost. Država će kroz ovaj zakon rešavati isključivo pravni status vlasništva, ne i bezbednosne aspekte gradnje.

U praksi, to bi moglo da znači da će mnogi objekti koji su izgrađeni bez nadzora, improvizovano ili na rizičnim lokacijama, biti ozakonjeni i upisani u katastar, iako možda ne ispunjavaju standarde za bezbedan boravak. Stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da ima dugoročne posledice – od problema sa osiguranjem i rekonstrukcijom, do realne opasnosti po bezbednost stanara u slučaju zemljotresa, poplava ili urušavanja.

Drugim rečima, legalizacija po ovom modelu ne znači da objekat postaje tehnički ispravan, već samo da postaje vlasnički priznat.

Šta zapravo građani dobijaju legalizacijom

Oni koji se odluče da iskoriste ovu mogućnost dobiće mogućnost upisa objekta u katastar i sticanja punog prava raspolaganja. To im omogućava prodaju, nasleđivanje, upis hipoteke ili prijavu adrese prebivališta. Za mnoge porodice to će značiti i formalno priznavanje imovine koju već decenijama koriste.

PROČITJTE JOŠ:

Nekretnine – Da li kupiti stan u izgradnji?

Ovo su cene stanova u novogradnji u 20 najvećih gradova u Srbiji (2025)

Digitalizacija upisa u katastar – Cena, prednosti i nedostaci

Ko i kako može do subvencija za zamenu stolarije

Međutim, važno je znati da se time ne dobija automatska garancija o tehničkoj ispravnosti, niti upotrebna dozvola u klasičnom smislu.

Da li je zakon već usvojen

Zakon još nije stupio na snagu. Trenutno je reč o najavi, a usvajanje se očekuje u narednim mesecima. Do tada i dalje važe postojeće procedure legalizacije koje su komplikovanije i skuplje. Građanima se savetuje da prate zvanične informacije Ministarstva građevinarstva, jer će tek po objavi zakona biti poznati tačni obrasci, rokovi i način prijave.

Zaključak

Legalizacija objekata za 100 evra mogla bi da bude istorijska prilika za milione građana Srbije da reše vlasnički status svojih domova. Ipak, ako se sprovede bez tehničke kontrole, mogla bi da postane i izvor novih problema – legalizovanih, ali nebezbednih zgrada.

Zakon će, po svemu sudeći, doneti jednostavniju i bržu proceduru, ali i otvoriti pitanje granice između „prava na dom“ i „odgovornosti za bezbednost“. Zato je važno da građani pre prijave budu svesni šta zapravo dobijaju – papir o vlasništvu, ali ne i potvrdu da je njihov dom siguran.