Šta su solarni paneli, a šta solarni kolektori?
Koja je razlika između solarnih panela i solarnih kolektora? Da li solarni paneli mogu da budu zamena za solarne kolektore i obratno? Koji tipovi solarnih panela i solarnih kolektora postoje? Da li i cena nabavke i cena ugradnje utiču na konačan izbor? Koje rešenje je najbolje za vaš dom?
Korišćenje energije sunca kako bi se redukovali ili potpuno eliminisali troškovi električne enrgije za funkcionisanje jednog domaćinstva oduvek je bila interesantna opcija, pogotovo na podnebljima sa prosečno više sunčanih sati godišnje. Kada su privatna domaćinstva u pitanju, iskorišćenje solarne energije može najgrublje da se podeli na dve kategorije – uz pomoć solarnih panela i uz pomoć solarnih kolektora.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako do subvencija za ugradnju solarnih panela
Kako se pravilno čiste solarni paneli
Princip rada, cena uređaja, cena ugradnje, sve su to parmatri koji unose zabunu, ali osnovna razlika između solarnih panela i solarnih kolektora je u tome što solarni paneli energiju sunca transformišu u električnu energiju, dok solarni kolektori energiju sunca pretvaraju u toplotnu energiju, obično za grejanje vode. Ovo je suštinska razlika između ova dva sistema koja zapravo predstavlja i osnovne razlike koje definišu koji sistem će kome biti bolje rešenje.
Prednosti i nedostaci solarnih panela
Decenijama energija sunca se koristi za zagrevanje vode u solarnim kolektorima, ali u poslednjih desetak godina cena solarnih panela je višestruko pala, što ih čini prihvatljivim rešenjem i u privatnim domaćinstvima. Solarni paneli se sastoje od niza fotonaponskih ćelija. U kontaktu sa sunčevim zračenjem solarni panel generiše jednosmernu električnu energiju.
Koliko električne energije solarni panel može da proizvede zavisi od mnogo faktora, kao što su efikasnost samog solarnog panela, njegov položaj, podneblje i broj sunčanih sati… Prednosti solarnih panela su jednostavna ugradnja, niski troškovi održavanja, rad bez buke i bez pokretnih delova. Nedostaci su visoka cena početne investicije, nemogućnost proizvodnje struje tokom noći, kao i zavisnost proizvodnje električne energije od meteoroloških uslova.
Kako premostiti nedostatke solarnih panela
Upravo ta nestabilnost je najveći nedostatak, možda i veći od samih troškova instaliranja ovakvog sistema. Postoje dva načina da se ovaj nedostatak premosti, a nijedan nije idealan. Jedan je instaliranje solarnih panela nešto većeg kapaciteta, pa da se tokom povoljnih metoroloških prilika višak električne energije skladišti u baterije radi kasnijeg korišćenja.
Ovakvo rešenje je skupo upravo zbog ulaganja u baterije, a uglavnom je isplativo u opsegu snage od dva do 15 kW, jer iznad toga cena ulaganja u baterije ovakve sisteme čini neisplativim. Dobra strana baterijskog sistema je ta što nisu potrebne nikave dozvole.
PROČITAJTE JOŠ: Grejanje na klima uređaj – Za i protv
S druge strane, jedna opcija je povezivanje i sinhronizacija sa elekričnom mrežom EPS-a. Na taj način električna energija ne mora da se skladišti u baterije, već se višak struje, kada ga ima, prodaje EPS-u, a kada se javi majak, struja se uzima uz mreže EPS-a. Ipak, pravne procedure za sve ovo su isuviše komplikovane, a sama isplativost ovakvog sistema je u ovom trenutku upitna. Potrebno je investirati oko 700 evra po kW snage, a procena je da se investicija isplati tek za oko sedam godina.
Takođe, mnogi se za solarne panele opredeljuju jer je objekat udaljen od najbližeg javnog izvora električne energije, na primer kada su u pitaju vikendice na planinama. U tom slučaju baterijski sistem je jedino optimalno rešenje.
Prednosti i nedostaci solarnih kolektora
U ovom trenutku solarni kolektori su mnogo praktičnije rešenje ukoliko je cilj smanjenje računa za utrošenu električnu energiju. Solarni kolektori se u domaćinstvima koriste za zagrevanje sanitarne vode, eventualno i za smanjenje troškova grejanja. Prednosti solarnih kolektora u odnosu na solarne panele su pristupačnija početna cena, ali i veća efikasnost.
Generalno solarni kolektori mogu da se podele u dve kategorije – kolektori sa ravnim pločama i vakuumski kolektori. Klasični kolektor sa ravnim pločama se sastoji od izolovanog kućišta koje je zastakljeno sigurnosnim staklom, dok se unutar kućišta, ispod stakla, nalazi apsorber koji “upija” toplotnu energiju sunčevih zraka. Staklo služi da omogući prolaz sunčevih zraka do apsorbera, ali da ga zaštiti od padavina, prljanja, kao i od odvođenja toplote usled vetra. Slično kao kada se crna plastika ispod vetrobranskog stakla tokom letnjih meseci na suncu usija. Toplotna energija sa sunčevim zracima prolazi kroz staklo, greje crnu plastiku koja apsorbuje sunčevu svetlost umesto da je odbija.
Kako bi toplota ostala “zarobljena” unutar kolektora, sa zadnje strane kolektora se nalazi izolacija, a izolovani su I bočni zidovi kućišta. Ram, odnosno kućište može da bude izrađeno od pocinkovanog lima, još bolje aluminijuma, ili plastike ojačane staklenim vlaknima. Naravno, od materijala zavisi kvalitet i trajnost samog kolektora. Kolektori sa ravnom pločom, odnosno flat solarni kolektori imaju veoma povoljan odnos cena – efikasnost.
Koje su prednosti vakuumskih solarnih kolektora
Kako bi se solarnom kolektoru smanjili gubici, odnosno povećala efikasnost, iz njih može da da se ispumpa vazduh, a tako nastaju vakuumski solarni kolektori. Kod ovakvih koletora apsorber se nalazi unutar cevi u kojoj je vakuum. Ovi kolektori u sebi sadrže posebnu tečnost koja isparava i na niskim temeraturama. Ta para se podiže i zagreva vodu u drugoj cevi. Kada preda toplotu, para se kondenzuje i ponovo vraća da ponovi proces.
Jasno je da su vakuumski kolektori daleko složeniji, a time i skuplji. Ipak, često je vakuumski kolektor mnogo bolje rešenje, jer je za razliku od kolektora sa ravnim pločama efikasan tokom oblačnih dana i tokom zimskih meseci. Koji je bolje rešenje, zavisi od podneblja. U primorju, gde su zime blage i pristupačniji kolektor sa ravnim pločama je više nego dovoljno rešenje, pa se investiranje u vakuumski ne isplati.
