Zaštitite sebe, ukućane i dom od virusa

Prisustvo korona virusa nas primorava da promenimo neke od ustaljenih navika. Potrebno je samo palo pažnje i organizacije pa da naši domovi i ukućani budu maksimalno zaštićeni od kontakta sa korona virusom

Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Prva istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije pet do šest dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome, postoje naznake da virus može da se prenese iako ljudi nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave. To umnogome komplikuje mere prevencije, ali svako od nas može da učini ono što je u njegovoj moći.

Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju. Izbegavajte tržne centre i pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane. Ruke treba prati često i temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni, možete koristiti dezinfekciono sredstvo koji sadrži najmanje 70 procenata alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama. Samo dodirivanje kontaminiranih površina nećepreneti virus, ali opasnost postoji ukoliko rukama dodirujete oči, nos ili usta, odnosno bilo koji deo tela sa sluzokožom. Treba izbegavati česte odlaske na javna mesta sa velikom cirkulacijom ljudi. Posle kontakta sa predmetima koja predstavljaju žarišta, kao što su rukohvati na javnim mestima i u gradskom prevozu, ručke na kolicima i korpama u supermarketima, izbegavajte kontakt ruku sa licem i što pre ih posle toga opetire ili dezinfukujte sredstvima na bazi alkohola. Uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Maksimalno koliko je moguće izbegavajte korišćenje javnog prevoza.

Koji su simptomi?

Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput: povišene telesne temperature, kašlja, otežanog disanja, bolova u mišićima i umora. U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta.

Najvažniji saveti i odgovori na najčešće nedoumice:

• Često perite ruke sapunom i vodom (u trajanju od najmanje 20 sekundi) ili koristite sredstva za dezinfekciju na bazi minimum 70 procenata alkohola.
• Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju povišenu temperaturu, kijaju i/ili kašlju.
• Izbegavajte pozdravljanje rukovanjem ili ljubljenjem, a sa sagovornicima održavajte razdaljinu od najmanje jednog metra.
• Ako kašljete ili kijate, prekrijte usta i nos nadlakticom ili papirnom maramicom. Maramicu odmah bacite u kantu za otpatke sa poklopcem i operite ruke.
• Često provetravajte prostorije u kojima boravite.
• Izbegavajte okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru.
• Ne uzimajte antibiotike na sopstvenu ruku.
• Masku koristite samo ako kijate ili kašljete ili ukoliko negujete bolesne.
• Infekcija korona virusom u oko 80 odsto slučajeva uzrokuje blagu bolest i većina bolesnih se oporavlja, dok samo 6 odsto ima težak oblik bolesti sa komplikacijama.
• Najveći broj teških oblika bolesti registrovan je kod osoba starijih od 60 godina i osoba sa hroničnim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, hronične bolesti disajnih organa, šećerna bolest..)
• Starije i osobe sa hroničniim bolestima treba da se pridržavaju istih opštih mera zaštite kao i opšta populacija i da koriste uobičajenu terapiju prema savetu lekara.