“Walk in” tuš kabina – Da li je dobro rešenje za vaše kupatilo

Šta su glavne prednosti, a šta nedostaci “walk in” odnosno otvorenih tuš kabina? Kakva stakla su dostupna za “walk in” tuš kabine? Na šta naročito treba da se obrati pažnja prilikom planiranja kupatila sa otvorenom tuš kabinom? U kojim slučajevima je klasična tuš kabina ipak bolje rešenje

Prilikom planiranja gradnje ili adaptacije postojećeg kupatila postoji mnogo opcija za rešavanje pozicije za tuširanje. Već smo pisali o razlikama između tuš kabine sa klasičnom kadom i tuš kabine postavljene na pod kupatila, gde se upravo drugo rešenje nametnulo kao jednostavnije i praktčnije.

PROČITAJTE JOŠ:

Pločice velikog formata – Prednosti i mane

Porcelanske ili keramičke pločice – Ne, nisu iste

Ako težite jednostavnosti, pored dva navedena rešenja postoji još jedna interesantna opcija – ugranja takozvane “walk in” tuš kabine, ili takozvanog otvorenog tuša. U pitanju je rešenje koje prostor za tuširanje zagrađuje masivnim staklom samo sa jedne strane, sa druge dve strane su zidovi, dok je četvrta strana ove kabine potpuno otvorena za ulazak i izlazak.

U ponudi domaćih prodavaca najčešće se nalaze masivna stakla, ili “tuš stene” kako ih neki prodavci nazivaju, debljine osam milimetara, visine 195 mm i širina od 80, 90, 100 ili 120 milimetara. Naravno, uz staklo se prodaju metalni nosači koji služe za fiksiranje stakla. Na ovaj način svako može da isplanira kako u prostoru svog kupatila može da organizuje deo za tuširanje.

Koje su osnovne prednosti “walk in” tuš kabina

Ovakvo rešenje ima svojih prednosti i nedostataka. Kao prva prednost ističe se jednostavnost i elegancija linija. Naime, praktično jedini element je staklo bez ikakvog okvira, tako da prostor vizuelno ostaje potpuno otovoren. Kod klasičnih tuš kabina, čak i onih minimalističkog dizajna, postoji više staklenih segmenta sa aluminijumskim lajsnama, što vizuelno opterećuje prostor.

Takođe, “walk in” tuš kabina je često rešenje u moderno uređenim kupatilima i luksuznim hotelima, što subjektivno doprinosi pozitivnom utisku.

Jednostavnije održavanje je još jedna od prednosti. Naime, kod klasičnih tuš kabima postoje pomična stakla, lajsne, točkići, odnosno mngoo mesta na kojima se nakupljaju nečistiće koje je teže očistiti. Kod otvorene tuš kabine postoji samo jedno staklo, bez teško pristupačnih delova, pa je čišćenje jednostavnije.

Kod walk in tuš kabina nema potrebe da se otvaraju staklena vrata, ne mora da se zakorači u kadu, a na podu nema čak ni lasne kao kod tuš kabine bez klasične tuš kade. To je i razlog zašto je ovaj tip kabine za tuširanje dobio ime “walk in”, a ovo ga čini idelanim za starije osobe i decu.

A šta su glavni nedostaci otvorenih tuš kabina

Kao jedna od najčešće navedenih mana “walk in” tuš kabina pominje se nedostatak privatnosti. Naime prostor za tuširanje je potpuno otvoren prema kupatilu, što može i ne mora da predstavlja manu, zavisno od broja ukućana koji koriste kupatilo. S druge strane, klasične tuš kabine mogu da se kupe sa mlečno belim staklom, pa tokom tuširanja imate privatnost.

Jedan od nedotataka je i to što “walk in” tuš kabina tokom kupanja ne može da se zagreje kao što može klasična zatvorena tuš kabina. Koliko god da je kupatilo zagrejano, ta tempertura nikada ne može a bude prijatna kao kada je kabina zatvorena, a teče topla voda. To zna svako ko ima tuš kabinu, prvenstveno po onom osećaju hladnoće kada se kabina po završetku tuširanja otvori.

PROČITAJTE JOŠ:

Farbanje keramičkih pločica – Saveti korak po korak

Kako popraviti oštećene fugne na pločicama

Kako odabrati najbolje keramičke pločice

Prilikom ugradnje otvorene tuš kabine treba obratiti pažnju na još jedan detalj, a to je prskanje vode. Kako je kabina sa jedna strane potpuno otvorena, neminovno je da deo vode završi van prostora za tuširanje. Zato je pitanje koliko je “walk in” tuš kabina pogodna za mala kupatila, iako se to često navodi kao njena prednost.

Potrebno je prostor organizovati tako da otvoreni deo tuš kabine ima dovoljno slobodnog prostora da voda tokom tuširanja ne završi na komodi, ogledalu ili nekom električnom uređaju. Takođe i nagibe poda u kupatilu je potrebno nivelisati sa posebnom pažnjom tako da se voda koja završi izvan kabine ne sliva ka kupatilu, već nazad ka prostoru za tuširanje.

Takođe, i nagib unutar prostora za tuširanje je potrebno projektovati sa mnogo pažnje kako bi se voda slivala ka kanalici, a i sama kanalica mora da bude projektovana da primi i sprovede svu vodu.

Sama kanalica mora da se redovno čisti, kako zbog nakupljenih nečistoća ne bi bila smanjena njena protočnost, jer to lako može da znači izlivanje vode po kupatilu. Ovi rizici su neuporedivo manji kod klasičnih tuš kabina koje imaju tuš kadu ili bar lajsnu na podu koja sprečava izlivanje vode iz kabine.

Foto: Lusso