Kako odabrati najbolje keramičke pločice
Keramičke pločice se postavljaju jednom u bar dvadeset godina, pa je važno napraviti pravi izbor. Klasične, granitne, zidne, podne, za unutrašnju ili spoljašnu upotrebu, dilema ima mnogo. Naravno nije svejedno jeftine ili skupe, jer i cena je bitan faktor. U naradnim redovima pokušaćemo da vam olakšamo izbor idealnih keramičkih pločica
Ne tako davno keramičke pločice su bile rezervisane isključivo za kupatilo, kuhinju i možda terasu. Danas pločice ne predstavljaju presedan ni u dnevnom boravku, što je posebno dobro rešenje ako se opredelite za sistem podnog grejanja. Srećom, i izbor je danas veći nego prethodnih godina, ali ponekad obilje može da zbuni, pa se u prodavnici keramičkih pločica osećate kao dete u poslastičarnici, jer ste sigurni da je upravo „ono drugo“ bolje od onoga što u tom trnutku želite. Pokušaćemo bar balo da pomognemo. A da, ovde nećemo pisati na temu „kako sami da postavite pločice“. Ako niste od onih što imaju zlatne ruke i mnogo slobodnog vremena, samostalno postavljanje pločica nije dobra ideja. To je posao koji se radi jednom i dvadeset ili trideset godina, pa nema smisla da se vežbate na svojoj kuhinji ili kupatilu.
Osnovna podela – zidne, podne, vanjske i unutrašnje
Najkraće pravilo glasi: Zidne mogu da se postavljaju samo na zid, podne mogu i na zid i na pod. Unutrašnje samo unutra, a vanjske mogu i unutra i napolju. Za to postoje razlozi. Zidne pločice su takvog kvaliteta da nisu predviđene za velika opterećenja i intenzivno habanje, pa ih ne treba postavljati na pod. Takođe, zidne pločice na podu često nisu dobro rešenje jer kada su mokre mogu da budu klizave, što posebno nezgodno može da bude u kupatilu. Tip završne glazure i njena otpornost na klizanje se označava slovom R. Što je taj faktor veći pločica je „hrapavija“ i otpornija na klizanje. Podne su izdržljivije, pa su pogodne za sve primene, s tim da postavljanje podnih pločica na zid nekada nije ekonomski isplativo. Nema potrebe postavljati na zid visokokvalitetne podne pločice, ako one neće trpeti nikakvo opterećenje. Danas je bar izbor oblika i dezena dovoljno veliki pa možete da pronađete zidne pločice kave ste poželeli.
Slično je i kod podele na spoljne i unutrašnje keramičke pločice. Spoljne su napravljene tako da bolje podnose vlagu i niske temperature. One imaju neuporedivo niži procenat apsorbovanja vlage, tako da na niskom temperaturama ne dolazi do njihovog zamrzavanja pucanja. Obične glinene pločice i one nižeg kvaliteta imaju visoko upijanje, usled čega dolazi do pucanja glazure ili cele pločice. Vanjska keramika obično ima upijanje vode ispod 0.5%, pa je pravi izbor za dvorište. Naravno, one vanjske mogu da se postavljaju u kući, ako za to imate ekonomsku računicu.
Keramičke ili porcelanske pločice – šta kupiti
Druga velika podela bi mogla da bude na klasične keramičke pločice sa glazurom ili porcelanske, ili kako ih drugačije zovu – gres keramika. I keramičke i porcelanske pločice se svrstavaju zapravo u kategoriju keramičkih pločica, jer se obe vrste proizvode na sličan način – od gline. Keramičke od crvene, smeđe ili bele gline dok se porcelanske proizvode od bele gline uz dodatak peska i raznih minerala. Drugačiji sastav i visoke temperature pečenja daju porcelanskim pločicama veću čvrstinu, takođe i manje su porozne pa im je apsorpcija vlage manja od 0,5 odsto. Sve to ih čini idealnim za dvorište, ali i za mesta koja su veoma prometna. Treba samo napomenuti da su keramičke lakše za obradu prilikom postavljanja, dok je gres keramika komplikovanija. Teže postavljanje i njihova cena znače da dobro treba da pazite prilikom izbora majstora.
Porcelan ima još jednu prednost, a to je da zbog njegove velike čvrstine i male poroznosti, ove pločice ne moraju da imaju glazuru. Kod takvih pločica i lice i naličje su iste boje. Takve pločice imaju istu strukturu po celoj zapremini, pa ako tokom eksploatacije dođe do manjeg oštećenja, ono neće biti preterano upadljivo. To je posebna prednost kada postavljanje napolju u pitanju. Kod klasičnih keramičkih pločica, ukoliko se oštete, još ako su svetlije boje, pojavljuje se jarko crvena unutrašnja strukura, pa je ovo oštećenje mnogo upadljivije. Zaključak bi mogao da bude – napolju i na svim podovima je najbolje postaviti porcelanske pločice, dok kod zidova može malo da se kalkuliše i uštedi bez posledica.
Kupite malo više keramičkih pločica
Računajte u startu da je potrebno kupiti malo više pločica od izmerene kvadrature. Recimo 10 do 15 procenata više pločica od količine koju ste izračunali da će vam biti potrebna. Deo može da se ošteti već u transportu ili tokom postavljanja, a deo odlazi „u škart“ prilikom ukrajanja, opsecanja kod ivice zida, oko radijatora i slično. Pametno je da u rezervi na tavanu, podrumu ili u garaži ostavite nekoliko pločica, jer jednog dana može da dođe do oštećenja na nekom vidljivom mestu. Tada je oštećenu pločicu moguće pažljivo alatom odstraniti i zameniti. Naravno, velika je šansa da posle desetak godina u prodavnicama nećete naći pločicu identične boje i dimenzija kao ona koja mora da se zameni.
Ni izbor boja i dimenzija nije lak
Kada je dizajn u pitanju, svako će sam proceniti šta mu se najviše sviđa, ali neka pravila ipak postoje. Osnovno je – veći prostor, veće su i pločice. Obratite pažnju na velike tržne centre. Na podovima se nalaze ogromne pločice, a često samo jedna ima veću površinu nego celo vaše kupatilo. U manjim prostorima izbor pločica većih dimenzija nije dobar ne samo zbog estetike, već i zbog ukrajanja, jer će se često dešavati da između dva suprotna zida u sobi imate samo četiri pločice i jednu traku širine nekoliko centimetara koja se proteže duž cele sobe. Pa se još ka jednom kraju sužava. Isto važi i za uski pojas na zidu u kuhinji koji ide od radne površine ili sudopere, do zidnih kuhinjskih elemanata. Za taj mali prostor velike pločice nisu dobar izbor, a jedno od veoma efektnih rešenja mogu da budu pločice koje imitiraju mozaik.
Drugo pravilo glasi, manji prostor svetlije boje, dok veći prostor trpi i tamnije boje. Iskusni dizajneri se slažu u još jednom – izbegavajte dnevnu modu. Trendovi dođu i prođu, a pločice će da ostanu. Pre desetak godina su bile veoma popularne pločice sa dezenom „animal printa“. Zvuči suludo, ali u toj opštoj histeriji mnogi su se „upacali“, pa danas gledaju tigrastu šaru na podu kupatila. Drugi primer su i pločice koje imitiraju teksturu drveta. Kada su se pojavile bile su atraktivne, ali danas je proizvodnja ovakve keramike usavršena, pa je prosto nemoguće na oko proceniti da li je u pitanju zaista drvo ili keramika. U poređenju sa današnjim proizvodima, prve keramičke pločice u dezenu drveta izgledaju potpuno prevaziđeno.
Pročitajte još:
Kako rade prolitički kotlovi na drva
Smanjite račun za grejanje uz ove trikove
Grejanje na klima uređaj – za i protiv
Toplotne pumpe za grejanje – prednosti i mane
