Borba sa emisijom ugljendioksida – Bolje sprečiti nego lečiti
Nedavna studija Stanford univerziteta zaključila je da se direktno “hvatanje” CO₂ iz vazduha treba napustiti u korist zamene postojeće infrastrukture obnovljivim izvorima energije – vetrom, solarnom, geotermalnom energijom i hidroenergijom
Studiju, koju su u 149 zemalja sproveli istraživači sa Odeljenja za građevinski i ekološki inženjering na Stanford Univerzitetu, tvrdi da su obnovljivi izvori energije jeftiniji, energetski efikasniji i zdraviji od ulaganja u tehnologiju hvatanja ugljenika.
Pored industrija koje su najčešće pod okom javnosti, kao što su auto industrija, avio saobraćaj I proizvodnja električne energije, studija je obuhvatila i ugljendioksid emitovan kao nus proizvod građevinske industije. Naime, građevinska i cementna industrija je jedan od najvećih emitera CO₂ u atmosferi, iako nije pod lupom javnosti I medija tako šesto kao ranije pomenute grane industrije.
Dva moguća scenarija sa dva rezultata
Možete imati najefikasniji način uklanjanja CO₂ iz vazduha, ali to ne menja efikasnost sagorevanja. Time zapravo održavate istu onu neefikasnu energetsku infrastrukturu. Mnogo je jeftinije i efikasnije jednostavno zameniti fosilni izvor električnom energijom ili toplotom koju obezbeđuje obnovljivi izvor – navode autori studije
Za studiju objavljenu u časopisu Environmental Science & Technology, tim je projektovao dva različita „ekstremna“ scenarija energetske infrastrukture u 149 zemalja tokom narednih 25 godina.
U prvom scenariju zadržana je aproksimacija „trenutne zavisnosti“ zemalja od fosilnih goriva, uz dodatak određenih obnovljivih izvora, nuklearne energije i biomase, kao i infrastrukture vezane za hvatanje ugljenika.
Drugi scenario podrazumevao je potpunu zamenu – korišćenjem toplote i električne energije proizvedene vetrom, solarnom, geotermalnom energijom i hidroenergijom za sve energetske potrebe – uz dodatak elemenata kao što su unapređeni javni prevoz, povećana upotreba bicikala i rad na daljinu.
Ovaj scenario takođe predlaže da se vodonik, namenjen vazdušnom saobraćaju i pomorstvu, proizvodi iz vode i električne energije iz obnovljivih izvora, umesto iz fosilnih goriva, što je današnji način proizvodnje u većoj meri.
Smanje proizvodnje CO₂ je jedino rešenje
Nakon toga, tim je uporedio godišnje energetske troškove, emisije, uticaje na javno zdravlje i društvene troškove svakog scenarija. Prema rezultatima, ukoliko bi ovih 149 zemalja „uspešno eliminisalo fosilna goriva i sagorevanje biomase“ korišćenjem obnovljivih izvora, potrošnja energije u krajnjoj upotrebi smanjila bi se za više od 54%, godišnji energetski troškovi pali za skoro 60%, a „stotine miliona“ slučajeva bolesti i pet miliona smrtnih ishoda povezanih sa zagađenjem vazduha bi se izbeglo.
Studija se oslanja na slične nalaze, uključujući istraživanje Univerziteta u Oksfordu koje upozorava na „tešku zavisnost“ od hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) kao sredstva za postizanje ciljeva neto nulte emisije koje su mnoge zemlje usvojile za 2050. godinu u okviru Pariskog sporazuma. Kompanija Climeworks otvorila je postrojenje Orca 2021. godine, koje je tada bilo najveće postrojenje za hvatanje ugljenika na svetu.
Bavljenje ekologijom ili samo marketing?
Sve u svemu, studije pokazuju da je infrastruktura obnovljivih izvora energije manje skupa i efikasnija tehnologija u odnosu na hvatanje ugljenika. Tehnike CCS i direktnog hvatanja vazduha (DAC) izvlače CO₂ iz atmosfere tako što se okolni vazduh provodi preko hemikalija ili filtera, nakon čega se izvučeni CO₂ trajno skladišti ili zakopava duboko u zemlji.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su kompaktne modularne cementare rešenje sa emisiju CO2
Kako industrija cementa teži da redukuje emisiju CO2
Za postizanje tog cilja grade se infrastrukture poput tornjeva ili velikih postrojenja, kao što je „najveće postrojenje za hvatanje ugljenika na svetu“ na Islandu, koje je izgradila švajcarska kompanija Climeworks, ili nedavno otvoreno velikoskalno postrojenje u SAD-u.
Iako je tehnologija još u svojim početnim fazama, CCS i DAC su kritikovani zbog visokih troškova i, u nekim slučajevima, neefikasnosti. Navodi se kako se ova tehnika takođe koristi od strane naftnih i gasnih kompanija kao čist marketinsški trik i samo privid bavljenja ekologijom.
