Mogu li podne pločice da se postaljaju na zid
Kada vam se dopadnu podne pločice i poželite da ih postavite na zid u kupatilu ili kuhinji, važno je znati sve prednosti i nedostatke takvog rešenja. Donosimo detaljan pregled tehničkih izazova, troškova i estetskih mogućnosti kako biste doneli pravu odluku pre ugradnje
Prispupačnije cene keramike poslednjih godina imaju za posledicu da sve češće u savremenim enterijerima viđamo trend u kojem se iste pločice koriste i na podu i na zidovima. Veliki formati, efekat mermera, betona ili kamena – kada se „popnu“ na zid, prostor dobija luksuzan i ujednačen izgled.
Međutim, postavlja se pitanje: da li su podne pločice zaista dobar izbor za zid u kupatilu ili kuhinji, ili je reč o estetskom kompromisu koji nosi određene tehničke izazove? Odgovor nije jednostavan. U nekim situacijama to je odlična ideja, dok u drugim može zakomplikovati ugradnju i povećati troškove.
Zašto se uopšte koriste podne pločice na zidu?
Glavni razlog je estetika. Podne pločice su često dostupne u atraktivnijim dezenima, naročito kada je reč o imitaciji prirodnog kamena, granita, travertina ili betona. Veliki formati (60×120 cm, 120×120 cm ili veći) omogućavaju minimalne fuge i stvaraju monolitan, luksuzni efekat u prostoru.
U kupatilu to znači manje vizuelnog „seckanja“ zidova, dok u kuhinji zid između elemenata može izgledati kao elegantna, kompaktna površina bez klasične podele na male pločice.
Pored toga, podne pločice su projektovane da izdrže velika opterećenja, pa su po pravilu otpornije na habanje, vlagu i hemikalije nego zidne. To znači da im voda, para i sredstva za čišćenje ne predstavljaju problem.
Takođe, odabir podnih pločica za zidove je često posledica toga što se tako lakše uklapa dizajn i dimenzija pločica na podu i na zidovima, jer nekada zidne pločice nisu dostupne u istom dezenu.
Prednosti koje nisu samo estetske
Osim vizuelnog efekta, podne pločice na zidu mogu doneti i određene praktične koristi. Njihova veća debljina i čvrstoća znače veću otpornost na udarce – što može biti korisno u frekventnim prostorima ili u domaćinstvima sa decom.
U kuhinji, naročito iza šporeta, otpornost na visoke temperature i masnoće može biti dodatni plus. Porcelanske podne pločice imaju vrlo nisku upojnost vode, pa su pogodne za zone tuša. Tuš kabine se često čiste od masnoće i kamenca, pa je robustnija podna pločica otpornija ukoliko neko korosti abrazivna sredstva za čišćenje.
Težina, obrada i ugradnja – gde nastaju problemi
Međutim, ono što je prednost na podu, na zidu može postati izazov. Podne pločice su teže i deblje od zidnih. To znači da zahtevaju kvalitetnije lepkove, preciznu pripremu podloge i majstora sa iskustvom u radu sa velikim formatima.
Kod velikih ploča dodatni problem može biti rukovanje i nivelacija. Svaka greška postaje uočljivija jer je fuga minimalna. Ugradnja traje duže, a samim tim je i skuplja.
PROČITAJTE JOŠ:
Mikrocement u kupatilima – Zamena za pločice ili propala investicija?
Kako probušiti keramičke pločice – Vodič korak po korak
Fleksibilni ili standardni lepak za keramičke pločice?
Još jedna stavka koju mnogi zanemaruju jeste naknadno bušenje rupa. Postavljanje polica, ogledala, ormarića ili držača zahteva specijalne burgije za porcelan i dosta opreza. Tvrdoća koja je prednost u eksploataciji, ovde postaje otežavajući faktor.
Kod veoma klizavih podnih pločica (sa izraženom protivkliznom strukturom), njihova upotreba na zidu može biti estetski diskutabilna, jer hrapava površina teže se održava i skuplja više nečistoća.
Cena – da li je to luksuz?
Podne pločice, posebno porcelanske velikog formata, često su skuplje od klasičnih zidnih. Kada se na to doda veća potrošnja lepka, eventualna potreba za nivelacionim sistemima i viša cena rada, ukupna investicija može značajno porasti.
Ipak, u nekim slučajevima razlika u ceni nije presudna, naročito ako se prostor oblaže u istoj seriji pločica. Tada se kupuje jedna vrsta materijala u većoj količini, što ponekad donosi i bolju cenu po kvadratu.
Postoje li tehnička ograničenja?
U principu, ne postoji zabrana da se podne pločice postavljaju na zid – naročito ako je reč o porcelanu. Važno je, međutim, da konstrukcija zida može da podnese dodatnu težinu, posebno kod gips-kartonskih pregradnih sistema. U takvim situacijama neophodno je proveriti nosivost i koristiti odgovarajuće tipove podkonstrukcije.
Na kraju, ključ nije u tome da li su pločice namenjene podu ili zidu, već u pravilnoj proceni težine, budžeta i načina korišćenja prostora. Uz dobrog majstora i kvalitetan materijal, podne pločice na zidu mogu biti pun pogodak – ali samo ako znate šta time dobijate, a šta potencijalno komplikujete.
Jedino što je važno je da nikako zidne pločice ne ugrađujete na podove, sve ostalo je u principu stvar računice i estetike uz možda tek poneku smetnju.
