Zašto bi neko ugrađivao zidno grejanje kada postoji podno? Postoji nekoliko dobrih razloga

Zidno grejanje ima nekoliko važnih prednosti u odnosu na podno i radijatorsko grejanje, posebno prilikom renoviranja kuće ili stana. Ipak, postoje i nedostaci koje treba znati pre ugradnje

Podno grejanje već godinama važi za jedno od najudobnijih i najefikasnijih rešenja za zagrevanje doma. Ravnomerno raspoređuje toplotu, ne zauzima prostor i odlično funkcioniše u kombinaciji sa savremenim toplotnim pumpama.

Zbog toga se nameće sasvim logično pitanje: zašto bi neko ugrađivao zidno grejanje kada sve te prednosti već nudi podno? Iako na prvi pogled deluje kao nepotrebna komplikacija, zidno grejanje u određenim situacijama ima prednosti koje podno ne može da ponudi.

Kako zapravo funkcioniše zidno grejanje?

Princip rada zidnog grejanja gotovo je identičan podnom. Umesto cevi postavljenih ispod podne obloge, sistem cevi kroz koje cirkuliše zagrejana voda ugrađuje se u zidove. One zagrevaju površinu zida, koja zatim toplotu predaje prostoriji.

Za razliku od klasičnih radijatora, koji značajan deo toplote prenose zagrevanjem i strujanjem vazduha, zidno grejanje veliki deo energije predaje toplotnim zračenjem. To znači da zagrejani zid direktno zagreva ljude i predmete u prostoriji, stvarajući prijatan osećaj toplote.

PROČITAJTE JOŠ:

Zidno grejanje i hlađenje – Prednosti i mane

Koje su najbolje podne obloge uz podno grejanje

Naravno, zidovi nisu vreli, niti se na dodir osećaju kao radijatori. Slično kao i kod podnog grejanja, temperatura je relativno niska, ali zahvaljujući velikoj grejnoj površini mogu da obezbede dovoljno toplote za zagrevanje prostorije.

Postoje sistemi kod kojih se cevi postavljaju direktno ispod maltera, ali i gotovi zidni paneli, najčešće na bazi gipsanih ploča, u koje su grejne cevi već ugrađene. Nakon završnih radova, sistem je potpuno nevidljiv.

Najveća prednost zidnog grejanja dolazi do izražaja prilikom renoviranja

Upravo ovde dolazimo do možda najvažnijeg razloga za izbor zidnog umesto podnog grejanja. Zamislimo kuću ili stan sa kvalitetnim parketom, keramikom ili nekim drugim podnim oblogama koje vlasnik ne želi da menja. Ugradnja klasičnog podnog grejanja podrazumevala bi ozbiljne građevinske radove, uklanjanje postojećeg poda i izradu novih slojeva.

To ne znači samo dodatne troškove, već i značajno produžavanje renoviranja. Pritom, novi sistem podnog grejanja može da poveća ukupnu visinu poda, što ponekad zahteva prilagođavanje vrata, pragova i drugih elemenata enterijera.

Kod zidnog grejanja takvi problemi mogu da se izbegnu. Grejne cevi ili gotovi paneli postavljaju se na zidove, a zatim se prekrivaju odgovarajućim završnim slojem. Postoje tankoslojni sistemi koji relativno malo utiču na dimenzije prostorije.

Drugim rečima, vlasnik može da dobije savremeno površinsko grejanje, a da pritom ne mora da razbija postojeće podove.

Naravno, to ne znači da je ugradnja zidnog grejanja potpuno jednostavna i da nema građevinskih radova. I zidove je potrebno pripremiti, postaviti instalaciju i završno obraditi. Međutim, ako se zidovi ionako renoviraju, a podovi ostaju netaknuti, ovakvo rešenje može da bude znatno praktičnije.

Treba imati u vidu i da danas postoje tankoslojni sistemi podnog grejanja namenjeni renoviranju, pa izbor zavisi od konkretnih uslova u objektu.

Zidno grejanje može brže da zagreje prostoriju

Još jedna zanimljiva prednost zidnog grejanja jeste brzina reagovanja na promene temperature. Klasično podno grejanje, posebno ono sa cevima ugrađenim u deblji sloj cementne košuljice, ima veliku toplotnu inerciju. To znači da je potrebno određeno vreme da se pod zagreje, ali i da se nakon isključivanja grejanja relativno dugo hladi.

PROČITAJTE JOŠ:

Da li je podno grejanje štetno po zdravlje? Evo šta kažu istraživanja

Vodeno podno grejanje – Najčešći zastoji u radu i kako ih otkloniti

Ova karakteristika je odlična za objekte koji se neprekidno greju, jer doprinosi stabilnoj temperaturi. Međutim, može da predstavlja nedostatak kada želimo brzo da promenimo temperaturu u prostoriji.

Kod zidnog grejanja, posebno sistema sa cevima postavljenim neposredno ispod površine maltera ili u laganim montažnim panelima, zagrevanje može biti znatno brže. Manja masa materijala koju je potrebno zagrejati omogućava sistemu da brže reaguje na komande termostata.

To može da bude korisno u prostorijama koje se koriste povremeno, poput radnih soba, gostinskih soba ili delova kuće u kojima nije neophodno održavati istu temperaturu tokom čitavog dana.

Ipak, brzina reakcije zavisi od konstrukcije sistema. Zidno grejanje ugrađeno u masivan zid neće nužno biti brže od savremenog tankoslojnog podnog grejanja.

Kada podno grejanje nema dovoljno snage, zidno može da pomogne

Podno grejanje ima jednu veliku prednost: na raspolaganju mu je gotovo čitava površina poda. Zahvaljujući tome, može da radi sa relativno niskim temperaturama vode.

Međutim, nije uvek moguće koristiti čitavu površinu. Veliki komadi nameštaja, kuhinjski elementi, ugrađeni plakari i drugi delovi enterijera mogu značajno da smanje raspoloživu grejnu površinu.

Osim toga, temperatura poda mora da ostane u granicama koje obezbeđuju prijatan boravak. Nije moguće neograničeno povećavati temperaturu podnog grejanja kako bi se nadoknadili veliki toplotni gubici prostorije.

U takvim situacijama zidno grejanje može da predstavlja odlično dopunsko rešenje. Slobodna površina zida pretvara se u dodatno grejno telo, čime se povećava ukupna količina toplote koju sistem može da preda prostoriji.

Zanimljivo je da zidno grejanje, u odgovarajućim uslovima, može da ostvari i veću toplotnu snagu po kvadratnom metru aktivne površine od podnog grejanja. Razlog je, između ostalog, to što zidovi nisu ograničeni istim zahtevima za temperaturu površine kao pod po kojem hodamo.

Zbog toga kombinacija podnog i zidnog grejanja ponekad predstavlja bolje rešenje od pokušaja da se celokupna potrebna toplota obezbedi isključivo preko poda.

Prijatna toplota bez radijatora i uz niske temperature vode

Slično podnom grejanju, zidno grejanje ima važnu prednost u odnosu na klasične radijatore: omogućava zagrevanje prostorije bez velikih temperaturnih razlika između grejne površine i vazduha.

Radijatorski sistemi često zahtevaju znatno višu temperaturu vode, dok zidno grejanje, zahvaljujući većoj površini, može efikasno da radi sa nižim temperaturama.

Ovo je posebno važno kada se kao izvor toplote koristi toplotna pumpa. Njena efikasnost po pravilu raste kada ne mora da zagreva vodu na visoku temperaturu.

Takođe, zbog značajnog udela toplotnog zračenja, zidno grejanje može da pruži prijatan osećaj toplote i pri nešto nižoj temperaturi vazduha. To potencijalno omogućava uštedu energije, ali samo ako korisnik zaista održava nižu temperaturu i ako je sistem pravilno projektovan.

Postoji i prednost u pogledu komfora. Pošto se prostorija ne zagreva prvenstveno intenzivnim strujanjem vazduha oko radijatora, manje je izraženo lokalno kruženje vazduha i prašine.

Ipak, sve navedene prednosti u velikoj meri važe i za podno grejanje. Zato se ne može tvrditi da je zidno grejanje samo po sebi ekonomičnije od podnog.

Zidno grejanje može da doprinese i prijatnijem osećaju pored hladnih zidova

U starijim kućama i stanovima često se javlja problem hladnih unutrašnjih površina spoljnih zidova. Čak i kada termometar pokazuje zadovoljavajuću temperaturu vazduha, boravak pored takvog zida može da bude neprijatan.

Razlog je što ljudsko telo predaje toplotu hladnijim površinama koje ga okružuju. Zbog toga temperatura zidova utiče na naš subjektivni osećaj toplote.

Zidno grejanje može da ublaži ovaj problem jer povećava temperaturu unutrašnje površine zida i poboljšava toplotni komfor.

Toplija površina zida u određenim uslovima može da smanji i rizik od površinske kondenzacije vlage, a samim tim i pojave buđi.

Međutim, ovde postoji veoma važna napomena. Ugradnja zidnog grejanja na loše izolovan spoljašnji zid može da poveća gubitke toplote prema spolja. Zato odgovarajuća termoizolacija mora da bude sastavni deo projektovanja sistema.

Zidno grejanje nije zamena za termoizolaciju, niti može trajno da reši probleme sa vlagom nastale zbog prodora vode ili građevinskih nedostataka. Stoga ne treba zidno grejanje koristiti kao rešenje za lošu izolaciju spoljašnjih zidova – problem će biti samo delimično rešen, a dugoročni gubici energije veliki.

Može li zidno grejanje leti da hladi prostoriju?

Još jedna prednost koju ne treba zanemariti jeste mogućnost korišćenja istog sistema za hlađenje.

Ukoliko je zidno grejanje povezano sa odgovarajućom reverzibilnom toplotnom pumpom, tokom leta kroz cevi može da cirkuliše rashlađena voda. Zidovi tada preuzimaju deo toplote iz prostorije i doprinose smanjenju temperature.

U poređenju sa podnim hlađenjem, ovakvo rešenje može da bude prijatnije jer nema potrebe za značajnim snižavanjem temperature poda. Zidne površine mogu da obezbede dodatni rashladni kapacitet, mada stvarni učinak zavisi od njihove veličine i konstrukcije.

PROČITAJTE JOŠ:

Podno grejanje na struju – toplotna pumpa ili električno podno grejanje?

Grejanje na inverter klimu ili TA peć – Šta je bolje rešenje?

Koliko košta grejanje na gas u Srbiji?

Ipak, zidno hlađenje ima ozbiljna ograničenja. Temperatura površine zida ne sme da padne ispod tačke rose, jer bi se u tom slučaju na njemu pojavila kondenzacija. Zbog toga su neophodni odgovarajući senzori, regulacija temperature vode i kontrola vlažnosti vazduha.

Takođe, zidno hlađenje ne uklanja vlagu iz vazduha kao klasični klima-uređaj. Zbog toga u toplim i vlažnim periodima često nije potpuna zamena za klimatizaciju.

Najveći nedostatak: Šta ako poželite da okačite sliku ili postavite policu?

Sada dolazimo do problema zbog kojeg zidno grejanje mnogima deluje manje praktično od podnog.

Kada su cevi za grejanje ugrađene u zid, svako naknadno bušenje zahteva oprez. Postavljanje polica, kuhinjskih elemenata, televizora ili čak obične slike može da predstavlja problem ukoliko se ne zna tačan položaj instalacije.

Slučajno bušenje cevi može da izazove curenje vode i potrebu za otvaranjem zida radi popravke.

Zbog toga je izuzetno važno da se prilikom ugradnje dokumentuje tačan raspored cevi. Fotografije instalacije pre malterisanja i tehnički crteži mogu mnogo da pomognu pri kasnijim intervencijama.

Položaj grejnih cevi moguće je u odgovarajućim uslovima utvrditi i termovizijskom kamerom, dok postoje i specijalizovani uređaji za njihovo lociranje. Ipak, pre bilo kakvog bušenja neophodno je pouzdano proveriti gde se instalacije nalaze.

To ne znači da na zid sa grejanjem nikada ne sme ništa da se okači. Moguće je unapred predvideti površine bez cevi na kojima će se montirati police, televizori ili drugi elementi.

Ipak, ostaje činjenica da podno grejanje u ovom pogledu pruža znatno više slobode. Zidovi ostaju potpuno dostupni za kasnije promene enterijera, dok se instalacija nalazi na mestu na kojem se znatno ređe izvode naknadni radovi.

Veliki plakari i nameštaj mogu da predstavljaju ozbiljan problem

Osim bušenja, zidno grejanje ima još jedno važno ograničenje: njegov učinak značajno zavisi od rasporeda nameštaja.

Ako se ispred aktivne grejne površine postavi veliki plakar, biblioteka ili drugi masivan komad nameštaja, prenos toplote u prostoriju biće smanjen. Praktično, deo grejne površine postaje zaklonjen i ne može da radi onako kako je projektovano.

Ovo posebno dolazi do izražaja u manjim stanovima, gde su zidovi često gotovo potpuno zauzeti nameštajem, prozorima i vratima.

Zbog toga projektovanje zidnog grejanja podrazumeva i planiranje budućeg rasporeda nameštaja. Promena rasporeda prostorije nekoliko godina kasnije može da utiče na efikasnost sistema.

Kod podnog grejanja ovakva ograničenja uglavnom su manje izražena, mada i njegova efikasnost zavisi od raspoložive slobodne površine, vrste podnih obloga i rasporeda nameštaja.

Upravo zato zidno grejanje nije idealno rešenje za svaki prostor. Velika dnevna soba sa nekoliko slobodnih zidova može da bude odličan kandidat, dok mala spavaća soba sa plakarima od poda do plafona često nije.

Da li je zidno grejanje skuplje od podnog?

Na ovo pitanje nije moguće dati univerzalan odgovor. Cena zavisi od vrste sistema, površine koja se zagreva, načina ugradnje, potrebne snage i postojećeg stanja objekta.

Kod novogradnje, gde se podovi svakako izvode od početka, podno grejanje često predstavlja logičnije i ekonomičnije rešenje. Njegova ugradnja može da se uklopi u redovne građevinske radove, bez potrebe za dodatnom obradom velikih zidnih površina.

Međutim, prilikom renoviranja situacija može da bude potpuno drugačija. Ako bi ugradnja podnog grejanja zahtevala uklanjanje kvalitetnog parketa ili kompletno razbijanje podova, zidno grejanje može da bude finansijski povoljniji izbor.

Važno je razlikovati početnu cenu ugradnje od troškova eksploatacije. I zidno i podno grejanje mogu da budu veoma ekonomični sistemi, posebno u dobro izolovanim objektima sa toplotnom pumpom.

Potrošnja energije prvenstveno zavisi od toplotnih gubitaka objekta, temperature vode, efikasnosti izvora toplote i načina upravljanja sistemom. Sama činjenica da su cevi postavljene u zid umesto u pod ne garantuje manji račun za grejanje.

Dakle, da li zidno grejanje zaista ima smisla?

Posle poređenja svih prednosti i nedostataka, nameće se prilično jasan zaključak: zidno grejanje nije bolje od podnog u svim situacijama, ali postoje slučajevi u kojima predstavlja praktičnije rešenje.

Ako gradite novu, dobro izolovanu porodičnu kuću i imate potpunu slobodu izbora sistema grejanja, podno grejanje će u velikom broju slučajeva biti racionalniji izbor. Obezbeđuje visok komfor, oslobađa zidove od radijatora, odlično sarađuje sa toplotnim pumpama i ne ograničava kasnije uređenje prostorija u meri u kojoj to može zidno grejanje.

Međutim, ako renovirate postojeći objekat, ne želite da dirate podove, imate ograničenu visinu prostorija ili vam je potrebna dodatna grejna površina, zidno grejanje postaje veoma zanimljiva alternativa.

Posebno dobro rešenje može da bude kombinacija ova dva sistema. Podno grejanje obezbeđuje osnovno zagrevanje prostorija, dok zidno nadoknađuje nedostatak grejne snage tamo gde je to potrebno.