Da li sme da se gradi i zida na niskim temperaturama

Niske temperature mogu ozbiljno da uspore ili potpuno zaustave proces vezivanja betona i maltera. Saznajte kada je ipak moguće zidati i betonirati tokom zime, a kada radove treba odložiti da bi se izbegla trajna oštećenja konstrukcije.

Nekada jednostavno niste u mogućnosti da birate, pa je neke građevinske radove neophodno završavati kada se živa u termometru prilično spusti. Ipak, niske temperature mogu ozbiljno da utiču na kvalitet izvedenih radova.

U građevinarstvu se „hladno vreme“ definiše kao period kada prosečna dnevna temperatura padne ispod +5 °C, a temperatura vazduha tokom noći ide ispod nule. To ne mora nužno da znači da se radovi moraju zaustaviti, ali zahteva dodatnu pažnju i prilagođavanje.

Posebno je važno razlikovati hladno vreme od pravog mraza: dok se pri temperaturama iznad nule može raditi uz oprez i zaštitu, ispod nule voda u cementnim mešavinama počinje da se ledi, čime se prekida hemijski proces vezivanja i materijal gubi čvrstoću.

Zidanje

Zidanje u hladnim uslovima moguće je, ali samo ako se obezbedi pravilna priprema i zaštita. Malter koji se koristi za zidanje mora da ostane dovoljno topao da bi proces hidratacije cementa tekao neprekidno.

Na temperaturama između +2 °C i +5 °C zidanje se može izvoditi ako se koristi topla voda za mešanje i materijal se drži u zatvorenom prostoru. Međutim, čim temperatura padne ispod nule, voda u malteru se smrzava, a proces vezivanja prestaje.

Kada se kasnije otopi, veza između cigli slabi, spojevi pucaju i zid gubi stabilnost. Da bi se to sprečilo, u malter se dodaju antifrizni aditivi ili ubrzivači vezivanja koji omogućavaju da reakcija teče i pri nižim temperaturama.

Takođe, površine cigli i blokova moraju biti čiste, bez leda i mraza, a zidovi se po završetku prekrivaju termoizolacionim ceradama kako bi se zadržala toplota. Ako je mraz jači, bolje je radove odložiti, osim ako se ne radi unutar zatvorenog prostora gde se temperatura može kontrolisati.

Betoniranje i izlivanje ploče

Betoniranje i izlivanje ploče predstavljaju još veći izazov, jer beton sadrži veći udeo vode, a sam proces očvršćavanja je znatno osetljiviji na niske temperature. Kada svež beton padne ispod tačke smrzavanja pre nego što dostigne minimalnu čvrstoću, voda u njegovoj strukturi se ledi, širi i oštećuje unutrašnju mrežu.

Na prvi pogled može izgledati čvrsto, ali iznutra ostaje krto i porozno. U hladnom vremenu (između 0 °C i +5 °C) betoniranje se može izvoditi ako se voda i agregat prethodno zagreju, ako se koristi grejani beton i ako se nakon izlivanja površina odmah zaštiti termoizolacionim slojem.

PROČITAJTE JOŠ:

Kako se pravi beton – Nije svaka mešavina istog sastava

Pregradni zid – Montažni ili čvrsta gradnja?

Betonski blokovi – Sve prednosti i nedostaci

Kada su temperature ispod nule, koristi se beton sa antifriznim dodacima, a oplata i prostor oko betona mogu se blago zagrevati dok materijal ne dostigne potrebnu čvrstoću. Kod većih betonskih masa, kao što su ploče i temelji, unutrašnja toplota koja nastaje tokom reakcije pomaže da se beton ne ohladi previše, ali spoljni slojevi moraju biti izolovani. U ekstremnom mrazu, ispod –10 °C, betoniranje se po pravilu odlaže, jer čak ni dodatci i grejanje ne mogu garantovati pouzdan rezultat.

Malterisanje

Malterisanje u hladnom periodu takođe zahteva oprez. Proces vezivanja cementa zavisi od temperature i vlage, pa se malterisanje ne preporučuje ako temperatura vazduha i podloge padne ispod +5 °C. Na nižim temperaturama, voda u sloju maltera može da se zaledi, što dovodi do pojave mehurića, odvajanja sloja i kasnijeg pucanja.

Ako se radovi ipak moraju izvesti, podloga mora biti čista i nezamrznuta, prostor zaštićen od vetra, a mešavina obogaćena aditivima koji omogućavaju vezivanje i pri nižim temperaturama.

Nakon nanošenja, površine se pokrivaju folijama ili termoizolacionim prekrivačima, a u zatvorenim prostorima koristi se blago grejanje kako bi se održala stabilna temperatura dok malter ne očvrsne.