Šta je to “curenje vazduha” i kako utiče na izolaciju
Zbog čega debeo sloj kvalitetne izolacije sam po sebi nije dovoljan? Kako “curenje vazduha” može da poništi efekat najdebljeg izolacionog sloja? Na šta treba obratiti pažnju pa da ugrađena izolacija može da pruži svoj maksimum
Čest slučaj je da po adaptaciji potkrovlja i ugradnji potpuno nove kvalitetne izolacije rezultati budu drastično lošiji nego pre renoviranja. U tom slučaju sasvim je sigurno da je nešto pogrešno urađeno, odnosno da je zanemaren neki naizgled nevažan korak. Najčeša greška koju prave neobučeni majstori koji vrše adaptaciju potkrovlja, je neadekvatno zaptivanje potkrovlja. Zaptivanjem se postiže efekat hermetičnosti, odnosno onemogućava se kretanje vazduha kroz krovnu kontrukciju, takozvano “curenje vazduha”. To se postiže ugradnjom specijalnih paropropusnih folija. U pitanju su folije koje zadržavaju vodu i vazduh, ali propuštaju vlagu, čime se sprečava stvaranje kondenzacije. O tome kako se pravilno postavlja paropropusna folija i zašto je važno da se umesto nje ne postavlja običan najlon smo pisali OVDE.
Kada je pojam “curenja vazduha” u pitanju, folije imaju sasvim drugu ulogu. Kada se unutar krovne onstrukcije postavlja izolacija, svejedno da li je u pitanju kamena vuna, staklena vuna ili EPS ploče (popularni stiropor), veoma je važno da se ispoštuju svi koraci, a jedan je i postavljanje paropropusne folije. Kada nje ne bi bilo, vazduh bi mogao slobodno da se kreće na mestima gde izolacija ne naleže u potpunosti na krovnu konstrukciju, rogove ili zidove. Kada postoji temperaturna razlika, a to je slučaj i leti i zimi, odnosno kada se od izolacije najviše i očekuje, kretanje vazduha je najintenzivnije. Naime, kada se sa jedne strane izolacionog sloja nalazi hladan, a sa druge topao vaduh, on će težiti da izjednači te dve temperature, pa će dolaziti do prirodnog strujanja vazduha. Tokom zimskih meseci to se manifestuje uduvavanjem hladnog vazduha u prostoriju. Na taj način hladnoća pronalazi put da zaobiđe debeo sloj izolacije i na taj način on postaje neupotrebljiv. Ugradnja paropropusne folije kreira membranu, tako da se oko ozolacije formira vazdušni jastuk, pa hladnoća ne može jednostavnim strujanjem da pronađe put doprostorije. Tada je potencijal izolacije maksimalno iskorišćen. Pored razlike u temperaturi efekat “curenja vazduha” se intenzivira i tokom vetrovitog vremena.
Ovaj efekat iskusni majstori slikovito opisuju konkretnim primerom odevanja. Ako tokom zimskog vetrovitog dana izađete napolje u debelom vunenom džemperu, vetar će vas produvati i biće vam hladno, jer grubo tkanje džempera je takovo da propušta vazduh. Iako vam je u istom tom džemperu u kući pretoplo, jer objektivno on odlično greje, napolju nije adekvatan izolator. Tada je dovoljno je da preko njega obučete najtanju sintetičnu kišnu kabanicu. Ona će preseći nalete vetra, koji neće moći da zađu u vuneno tkanje, i tada će džemper moći da vas greje kako ste i očekivali. Naravno, potpuno je jasno da ako napolje po takvom vremenu izažete samo sa kišnom kabanicom, da će vam biti hladno. Dakle, potreban je zajednički efekat ova dva odevna predmeta. Isto je i sa izolacijom.
Gubici usled “curenja vazduha” zbog propusta u postavljanju izolacije mogu da budu i do 30 odsto, bez obzira na kvalitet samog izolacionog sloja. Najgori efekat je ukoliko se postavlja izolacija od EPS ploča (stiropora), jer one nikada ne mogu da popune svaki ćošak i svaku ivicu. Sa staklenom vunom su ti gubici manji, jer staklena vuna je meka, pa se ugura od ivice do ivice, pa je konstrukcija ušuškanija. Ipak, bez obzira na tip izolacije pravilno postavljanje folije, njeno preklapanje i pažljivo lepljenje kvalitetnom armiranom samoljepljivom trakom je od suštinskog značaja značaja, iako u prvi mah može da izgleda kao nevažan detalj.
Pročitajte još:
Da li se isplati adaptacija starog potkrovlja
Ytong blok – Sve što ste želeli da znate
Demit fasada – Sve što treba da znate
Multipor izolacija – Sve što treba da znate
Izolacija zidova sa unutrašnje strane – Za i protiv
