Svi problemi naplate grejanja po utrošku: Da li će novi sistem zaista doneti uštede?

Iako se naplata grejanja po utrošku predstavlja kao pravednije rešenje od dosadašnjeg obračuna po kvadraturi, u većini zgrada potrošnja će se i dalje meriti na nivou cele zgrade. To otvara pitanje koliko će građani zaista biti motivisani da ulažu u novu stolariju i izolaciju

Godinama unazad građani Srbije navikli su da račune za daljinsko grejanje plaćaju prema kvadraturi stana. Bez obzira na to da li su tokom zime držali otvorene prozore ili pažljivo štedeli energiju, račun je bio isti i zavisio je od broja kvadrata, a ne od stvarne potrošnje toplote.

Novi sistem naplate po utrošku trebalo bi da promeni upravo to – ideja je da oni koji troše manje, manje i plate, dok bi veći potrošači snosili i veći deo troškova

Na prvi pogled, reč je o logičnom i pravednijem modelu. Međutim, iza cele priče krije se nekoliko ozbiljnih izazova koji bi mogli da utiču na njegovu efikasnost, naročito u starijim stambenim zgradama koje čine najveći deo stambenog fonda u Srbiji.

Potrošnja se najčešće meri za celu zgradu, a ne za svaki stan

Najveća dilema odnosi se upravo na način merenja potrošnje. U većini postojećih zgrada toplota se neće meriti za svaki stan pojedinačno, već će kalorimetar u podstanici beležiti koliko je energije potrošila cela zgrada.

Nakon toga će se ukupni troškovi raspodeljivati među stanarima prema pravilima obračuna, odnosno prema veličini stana ili drugim unapred definisanim parametrima. To znači da vlasnik stana koji je uložio novac u energetsku efikasnost neće nužno odmah videti značajno smanjenje svojih računa.

Ako je ugradio kvalitetnu PVC stolariju, zamenio stara vrata, izolovao spoljne zidove ili uveo dodatne mere štednje energije, njegova individualna potrošnja može biti manja, ali će račun i dalje u velikoj meri zavisiti od ukupne potrošnje cele zgrade.

Gde nestaje motivacija za ulaganje?

Upravo tu nastaje jedan od najvećih problema novog sistema. Kada bi svaki stan imao potpuno nezavisno merenje potrošnje, računica bi bila jednostavna – ko investira u energetsku efikasnost, troši manje i direktno ostvaruje finansijsku korist. U slučaju obračuna na nivou cele zgrade, situacija je znatno drugačija.

Mnogi stanari mogli bi da se zapitaju zbog čega bi ulagali hiljade evra u novu stolariju ili izolaciju ako će i dalje plaćati deo energije koju troše komšije čiji su stanovi energetski neefikasni. Na taj način individualna motivacija za ulaganje postaje slabija nego što bi bila u sistemu potpunog pojedinačnog obračuna.

Od individualnog problema do zajedničke odgovornosti

Sa druge strane, upravo ovde leži i možda najvažnija promena koju donosi novi sistem. Energetska efikasnost više neće biti pitanje jednog stana, već cele zgrade. Umesto razmišljanja „zameniću prozore i smanjiti svoj račun“, fokus će se pomeriti na pitanje kako cela zgrada može da smanji ukupnu potrošnju energije.

To praktično znači da će stanari morati mnogo više da sarađuju nego ranije. Zamena dotrajale fasade, postavljanje termoizolacije, uređenje krova, zamena zajedničke stolarije ili modernizacija podstanice postaće teme od interesa za sve vlasnike stanova, jer će svako poboljšanje na nivou objekta direktno uticati na ukupnu potrošnju i konačne račune svih stanara.

Nova „Pandorina kutija“ za skupštine stanara

Ako je do sada najveći izazov u mnogim zgradama bio dogovor oko krečenja ulaza ili popravke lifta, ubuduće bi rasprave mogle da se vode oko toga ko je spreman da ulaže u energetsku obnovu objekta i koliko je ko spreman da učestvuje u finansiranju takvih radova. A čija cena je mnogo veća od košenja travnjaka ispred zgrade ili krečenje ulaza…

PROČITAJTE JOŠ:

Kako se priključiti na sistem daljinskog grejanja?

Grejanje na inverter klimu ili TA peć – Šta je bolje rešenje?

Koja snaga klima uređaja je potrebna za grejanje koje kvadrature

Zgrade sa dobrom izolacijom i kvalitetnom stolarijom mogle bi da ostvare značajne uštede, dok bi stariji objekti sa starom fasadom, dotrajalim prozorima i velikim toplotnim gubicima mogli da se suoče sa znatno većim računima.

Zbog toga će energetska efikasnost postati zajednički interes svih stanara, a ne samo pojedinaca koji žele da unaprede sopstveni stan.

Da li je novi sistem dobar ili loš?

Odgovor verovatno nije jednostavan. Naplata po utrošku svakako predstavlja pravedniji princip od dosadašnjeg modela u kojem je kvadratura bila gotovo jedini kriterijum. Ipak, u uslovima u kojima se potrošnja uglavnom meri na nivou cele zgrade, novi sistem neće automatski dovesti do velikih ušteda za pojedinačne porodice.

Umesto toga, on bi mogao da postane snažan podsticaj za nešto što je Srbiji već dugo potrebno – ozbiljno ulaganje u energetsku efikasnost čitavih stambenih zgrada. Tek kada cela zgrada postane štedljivija, smanjiće se i utrošak energije.

Generalno, većina zgrada u Srbiji su arhitektonski dinosaurusi sa veoma niskom energetskom efikasnošću. Stoga, nov sistem merenja utroška energije, iako na početku dovede do mnogih trzavica na kućnim savetima, na kraju možda rezultuje smanjenjem potrošnje energije za grejanje na nivou države.