Borina Andrieu – Vreme je da se priroda vrati u središte doma

Borina Andrieu iz Francuske je jedan od predavača na Kongresu “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost”, koji se održava od 7. do 9. oktobra 2022. godine u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Beogradu

Učestvovala je u brojnim amblematskim kreacijama za Žan-Mišel Vilmota radeći za Wilmotte & Associes, uključujući Ruski pravoslavni duhovni i kulturni centar, najveći svetski start-up kampus „Stanica F”, Palace Hotel Lutetia i Sciences Po Campus u Parizu, Vista Palace u južnoj Francuskoj, sedište Google-a i JCDecauk-a u Londonu, Ferrari Sporting Management Center u Maranelu, ekološki park u Bakuu za Evropske igre 2015, i još mnogo toga. U svom dugogodišnjem iskustvu implementirala je upravo teme kojima će se baviti Kongres u Beogradu, o čemu govori s pomnom pažnjom i posvećenošću.

• Koliko je važan predstojeći Kongres u Beogradu, na kome ćete se susresti s profesionalcima iz vaše branše, zainteresovane za ideje održive arhitekture i energetske efikasnosti?

Razmišljanje o arhitekturi kroz održiv pristup, u skladu sa okolinom i energetskom efikasnošću, u današnje vreme je elementarna potreba.

Arhitekte, urbani planeri, filozofi, sociolozi, građani, svi oni zajedno mogu da kreiraju harmoničan prostor za život u skladu s potrebama ljudi koji će u njemu živeti. Moramo kolektivno da reagujemo na trenutnu klimatsku krizu i zamislimo održiv, inkluzivan grad. Ovo zahteva sposobnost gradova da integrišu i poštuju prava i obaveze svih aktera urbanog okruženja i da ponude jednake stilove života za sve.

Gradovi budućnosti moraju da integrišu faktor „evolucije“ od početka. U ovom trenutku dostigli smo „co“ stadijum, koji podrazumeva co-working i co-living (zajednički, deljeni životni ili radni prostor, op.a.). Jasno je da je evoluirala granica između javnih i privatnih prostora i da je ono što ih razdvaja sve fluidnije. Ovo moramo uzeti u obzir, i istovremeno imati na umu da gradovi budućnosti neće biti isti kao današnji, kao ni oni koji dolaze posle njih.

U birou Wilmotte &  Associés duže od 20 godina radimo na konceptu unutrašnje arhitekture za gradove: ponovno promišljamo javne prostore kroz ista pravila kao za privatne prostore, kako bismo ih učinili prijatnijim, ali pre svega s većim poštovanjem prema okruženju.

Današnja arhitektura treba da bude ne samo održivija, već takođe i da anticipira i kreira stvarna rešanja za klimatske probleme. U tom smislu arhitekta ima odlučujuću ulogu u razmišljanju o gradovima. Kako bi se izbegle prethodne greške, možda bi trebalo istovremeno razmišljati i o budućnosti. Više od stanovanja i poslovnih prostora, mi se bavimo urbanim habitatom, projektom društva koje mora da razmišlja kolektivno.

Uverena sam da će ovakve diskusije, pokrenute i na predstojećem Kongresu, biti od ključnog značaja za razmišljanje i kreiranje budućih rešenja na kolegijalan način.

• Koje ideje ćete predstaviti auditorijumu u Beogradu?

Volela bih da istaknem dve glavne teme: izbor materijala i rehabilitaciju.

U prethodnih 40 godina drastično se promenio način na koji gradimo. Danas imamo pristup širokoj paleti visokotehnoloških proizvoda. Ovaj poboljšani izbor materijala, u pogledu njihove prirode i porekla, pomaže da se smanji uticaj na okruženje i društvo. Na nama je da zagovaramo upotrebu prirodnih materijala kao što su drvo, kamen i čelik, dok istovremeno i pomno pratimo razvoj novih inovativnih materijala.

PROČITAJTE JOŠ: Jelena Andrić Grafakos, ACO – Svaka kriza je ujedno i prilika

Izbor materijala u odgovarajućem kontekstu mora biti u harmoniji sa okruženjem, a kombinovanje materijala omogućava nam bolje energetske performanse.

Još dalje od ovih inovativnih rešenja za konstrukcije, moramo razmišljati o rehabilitaciji postojećih zgrada i naročito savremenom presađivanju (contemporary graft) koje nam dopušta da transformišemo postojeće nasleđe, sačuvamo ga i još više obogatimo.

To je prava alternativa ciklusu konstrukcije, eksploatacije i demoliranja. Savremena transplantacija je deo održivog pristupa koji nam dozvoljava, na primer, da smanjimo potrošnju energije koju generišu gradilišta.

U tom duhu, Fondacija Wilmotte već deset godina radi na tome da mlade arhitekte osvesti u pogledu problema rehabilitacije starih zgrada u skladu sa današnjim tehnologijama i energetskim pitanjima.

• Koliko su teme konferencije u skladu s vašim svakodnevnim profesionalnim radom?

Svest o održivosti i zdravorazumsko razmišljanje o arhitekturi je pokretačka snaga svih naših projekata.

The Grand Palais Ephémère je, recimo, zgrada koju je moguće razmontirati i postaviti bilo gde. Taj projekat je začet kao serija modularnih elemenata koji se na razne načine mogu ponovo sastaviti na drugim mestima. U tom smislu ona odgovara na trenutna ekološka pitanja i živi je primer održive arhitekture. Imamo i posvećen tim koji osmišljava ponovno iskorišćavanje materijala koji bi inače bili odbačeni nakon demontaže objekta.

Razmišljanje o održivoj arhitekturi takođe znači razmišljanje o zgradama prethodnog i sadašnjeg vremena dopuštajući im, ako je neophodno, da idu u susret izazovima sutrašnjice. Kao prava poveznica između prošlosti i sadašnjosti, savremeno presađivanje stvara sinergiju između nasleđa i savremene arhitekture. Na radi se više o demoliranju, već o spasavanju i povezivanju nasleđa sa njegovim okruženjem i novim životnim stilovima. Arhitektura se adaptira, stvara hibride i nove kombinacije, ona evoluira i daje nasleđu novu vrednost koja joj vraća atraktivnost.

• Kako vidite budućnost arhitekture u svetlu globalnih ekoloških izazova i prenaseljenosti urbanih centara?

U današnje vreme moramo da razmišljamo inteligentno o prostorima, a ne samo da ih popunjavamo. Kvalitet života mora biti ispred kvantiteta. Moramo da stvorimo mesta na kojima će ljudi da se osećaju dobro.

S razvojem različitih modaliteta rada, vreme je da se kreira funkcionalnije stanovanje i priroda vrati središte doma i njegovog ekosistema.

Takođe moramo da uzmemo u obzir i socio-demografske promene, kao što su različiti modeli porodica i sve stariju populaciju, i da kreiramo modularne prostore.

Treba da uzmemo u obzir i ključnu dimenziju: trenutni nedostatak stambenog prostora koji bi uvažavao potrebe i prava svih ljudi da imaju krov nad glavom. Različite krize kroz koje prolazimo, bilo da su ekonomske, društvene, ili druge prirode, snažno nas podsećaju na nedostatak stambenog prostora u našoj zemlji.

Ovaj problem možemo da rešimo jednostavnim idejama. U centru i na periferiji naših gradova postoje napušteni industrijski prostori, ali i zastarela železnička infrastruktura, napušteni vojni objekti, bolničke zgrade, logistički prostori u komercijalnim zonama metropolisa…postoje milioni neiskorišćenih kvadratnih metara prostora koji bi mogli da promene živote stotina i hiljada ljudi.

Foto: Wilmotte & Associés Architectes, Rade Kovač