Ovo je najjeftiniji način da se grejete na struju
Grejanje na struju je najpraktičnije, a u malim stanovima obično i jedino moguće rešenje. Zbog čega je inverter klima uređaj najefikasniji način da se grejete, posebno ukoliko je u pitanju mali stan ili garsonjera
Grejanje na struju je realnost velikog broja domaćinstava, naročito u garsonjerama i manjim stanovima bez centralnog grejanja i mogućnosti grejanja na neki drugi energent. Iako se često smatra najskupljom opcijom, grejanje na struju ne mora nužno da znači i visok račun – pod uslovom da je sistem pravilno izabran.
Kada se u obzir uzmu današnje cene električne energije, novi prag za ulazak u crvenu zonu i realne potrebe jednog malog, solidno izolovanog prostora, inverter klima uređaj se u praksi pokazuje kao najisplativije rešenje.
Zašto se mali stanovi drugačije greju nego veliki
Garsonjera ili mali stan od oko 30 kvadrata ima malu zapreminu vazduha i relativno mali toplotni gubitak, naročito ako je objekat noviji ili makar prosečno izolovan. U takvom prostoru nije potrebna velika grejna snaga, već stabilno i ravnomerno održavanje temperature tokom dana. Upravo tu dolazi do izražaja razlika između savremenih sistema grejanja i klasičnih električnih grejača.
Inverter klima – najviše toplote za najmanje struje
Inverter klima uređaj ne greje kao klasična grejalica ili radijator. Ona radi po principu toplotne pumpe – ne proizvodi toplotu direktno iz električne energije, već je „prebacuje“ iz spoljašnjeg vazduha u unutrašnji prostor. Zbog toga iz jednog kilovat-sata struje može da dobije dva, tri ili čak više kilovat-sati toplote, u zavisnosti od spoljne temperature i kvaliteta uređaja.
U praksi to znači da klima za grejanje garsonjere od 30 kvadrata često troši oko 350 do 450 kWh mesečno tokom zime. Kada se tome doda uobičajena potrošnja za bojler, rasvetu i kućne aparate, ukupan mesečni utrošak struje često ostaje ispod 700 kWh. Time se izbegava ulazak u crvenu zonu, gde je struja značajno skuplja, a račun ostaje pod kontrolom.
Dodatna prednost inverter klime je što se ista investicija koristi i leti za hlađenje, pa se trošak uređaja praktično „duplo“ isplati. U poređenju sa stanjem od pre desetak godina, današnje inverter klime su znatno dostupnije, tiše i prilagođenije radu na niskim temperaturama.
TA peći – stara škola sa realnim ograničenjima
TA peći su decenijama bile sinonim za grejanje na struju u Srbiji. Njihova osnovna prednost je mogućnost korišćenja jeftinije noćne tarife, kada peć akumulira toplotu u šamotnim blokovima i potom je tokom dana postepeno oslobađa u prostor.
Međutim, TA peć je i dalje klasičan električni grejač. Svaki kilovat-sat struje pretvara se u tačno jedan kilovat-sat toplote, bez ikakvog „umnožavanja“ energije. Da bi zagrejala isti prostor kao inverter klima, TA peć mora da potroši znatno više struje.
U praksi, za grejanje garsonjere od 30 kvadrata, TA peć tokom zimskog meseca lako može da potroši oko 1.100 do 1.300 kWh samo za grejanje. Kada se doda ostala potrošnja u domaćinstvu, ukupna mesečna potrošnja često prelazi 1.200 kWh, čime se ulazi u crvenu zonu. Tada svaki dodatni kilovat-sat postaje znatno skuplji, pa račun može naglo da poraste.
TA peć može imati smisla samo ako je prostor vrlo dobro izolovan, ako se maksimalno koristi noćna tarifa i ako su navike ukućana takve da se tokom dana ne zahteva dodatno dogrevanje. U suprotnom, njena nekadašnja prednost danas se lako pretvara u finansijski minus.
Norveški radijatori – marketing jači od zakona fizike
Norveški radijatori su poslednjih godina često predstavljani kao „pametno“ i „štedljivo“ grejanje na struju. Istina je da su u pitanju kvalitetno izrađeni električni radijatori sa preciznim termostatima i elegantnim dizajnom. Međutim, sa stanovišta potrošnje energije, oni se ne razlikuju suštinski od bilo kog drugog električnog grejača.
PROČITAJTE JOŠ:
Grejanje na inverter klimu ili TA peć – Šta je bolje rešenje?
Koja snaga klima uređaja je potrebna za grejanje koje kvadrature
Koliko košta grejanje na gas u Srbiji?
Norveški radijator, kao i grejalica ili uljani radijator, pretvara struju u toplotu u odnosu 1:1. To znači da za istu količinu toplote mora da potroši isto onoliko struje kao TA peć ili običan grejač. Razlika je samo u načinu regulacije, ne u ukupnoj potrošnji.
U realnim uslovima, grejanje garsonjere norveškim radijatorima često dovodi do potrošnje slične TA pećima, ali bez prednosti noćne tarife, jer se uglavnom koriste tokom dana. Zbog toga je ova opcija u većini slučajeva čak i skuplja, iako početno deluje jednostavno i komforno.
Uticaj novih cena struje i crvene zone
Dodatni problem kod klasičnih električnih grejača je novi prag za ulazak u crvenu zonu, koji sada počinje već iznad 1.200 kWh mesečno. To znači da domaćinstva koja se greju TA pećima ili norveškim radijatorima mnogo lakše prelaze granicu skuplje struje, naročito u zimskim mesecima.
Kod inverter klime, zahvaljujući manjoj potrošnji, ta granica se znatno teže dostiže, što je jedan od ključnih razloga zašto se u praksi pokazuje kao najjeftinija opcija za male stanove.
