Valjevo – Jedini grad sa dve čaršije
Samo 90 kilometara od Beograda, na pola puta do naše planinske lepotice Tare, nalazi se Valjevo. Ako vas put nanese, svakako ga posetite bar nakratko, nećete se pokajati, a evo i zašto
Da sledeće pitanje ne piše baš na ovoj strani, sigurno nikada ne bi znali odgovor. Šta je zajedničko za Milovana Glišića, Voju Brajovića, Nenada Jezdića, Mikija Jevremovića i Miloša Teodosića. Ovako, do odgovora je lako stići, u pitanju su Valjevci. Uzaludno tražimo neke reči koje se same po sebi vezuju za ovaj grad, kao što je ono čuveno Paraćinka Paraćin. Izuzev propale Srbijanke, u čijim sokovima smo nekada uživali, ne možemo da se setimo još nekog propalog giganta. Valjevci danas u šali obično kažu da je prosečan Valjevac ili nezaposlen, ili radi u Gorenju, koje tamo ima fabriku. Veliki broj građana Valjeva, takođe, gravitira ka 90 kilometara udaljenom Beogradu ili njegovoj okolini.
Ako se zanemari činjenica da danas kakvog-takvog posla nažalost ima uglavnom samo u Beogradu, Valjevo na prvi pogled izgleda kao predivno mesto za život. Kroz sam centar grada protiče reka Kolubara, koja kao da ovaj grad preseca na stari i novi deo. Naravno, većina posetilaca će prvo obići popularni Tešnjar. To je stari deo grada, stešnjen između brda i desne obale reke. Ne bez razloga, jer kada smo prešli mostić preko Kolubare i prošli kroz tunel koji obrazuju dve kuće na samoj obali reke, kao da smo se obreli u nekom drugom vremenu.
Tešnjar, iako mnogo stariji, ima autentičan izgled varošice iz 19-og veka. Verovatno nismo ni svesni da smo baš ove fasade, prozore i dućane do sada nebrojeno puta gledali kao svojevrsne kulise brojnih domaćih serija i filmova koji su ovde snimljeni. Za razliku od drugih sličnih mesta, pogotovo u razvijenijim zemljama, gde preovladava utisak da je taj starinski šmek izveštačen i u službi turizma, ovde kao da je sve to zaista tako, odnosno kao da je vreme slučajno, a ne namerno stalo.
Mala krojačka radnja i pored nje kafanica izgledaju toliko autentično, da ispred nje nema automobila, utisak bi bio zaista kompletan. Na uglu kod mosta je berbernica koja zaista ima mušterije, a čini nam se da bi svaka intervencija da se ovo mesto obnovi ili ulepša, samo uništila autentičnost. Najpoznatiji valjevski festival su Tešnjarske večeri, a održava se svakog leta. Tešnjarske večeri su međunarodna smotra pozorišnog i filmskog stvaralaštva, književnika, izdavača, knjižara, autora u oblasti klasičnog i savremenog muzičkog stvaralaštva i ostvarenja u oblasti likovne umetnosti. Tešnjarske večeri postoje od 1987. godine i održavaju se tradicionalno svake godine u avgustu.
Potrebno je samo opet preći mostić, i za tren ste u pešačkoj zoni strogog centra, pa valjda zato Valjevo nazivaju i grad sa dve čaršije. Knez Miloševa ulica je danas glavni trgovački centar grada i predstavlja izuzetno vredan deo starog gradskog jezgra. Njene prve podignute kuće ucrtane su u planove još 1737. godine. Današnji izgled ove ulice formirao se tokom druge polovine 19. veka i početkom 20. veka. Centar Valjeva u 19. veku bio je Tešnjar, koji potom postepeno gubi značaj formiranjem centra na levoj obali Kolubare. Tu se podižu sudovi, škole, crkva, kasarna i nova trgovačko-zanatska ulica Kneza Miloša, koja doživljava procvat između dva rata i do današnjeg dana ostaje značajan trgovački deo grada.
Ono što nam se posebno dopada kada obilazimo manje gradove po Srbiji je to što se sve značajne tačke nalaze na samo nekoliko minuta hoda. U samom centru grada u pešačkoj zoni se nalaze spomenik Desanki Maksimović i spomenik vojvodi Živojinu Mišiću. U Valjevu je, još za života pesnikinje, podignut spomenik Desanki Maksimović. Ovaj spomenik je otkrio Matija Bećković 1990. godine. Skromna pesnikinja je malo negodovala zbog toga, ali su je ubedili da je to zapravo spomenik poeziji, ali eto sa njenim likom.
Praktično u samoj pešačkoj zoni se nalazi i Narodni muzej. Osnovan je 1951. godine i već više od pola veka uspešno obavlja poslove zaštite i prezentacije kulturne baštine na teritoriji grada Valjeva. Danas je to moderan muzej, sa stalnom postavkom za 21. vek „Treća dimenzija prošlosti – pogled iz budućnosti”, koja vas vodi kroz prošle vekove i otkriva vam bogatu prošlost valjevskog kraja. Kupovinom ulaznice za Narodni muzej omogućena je poseta i Muselimovom konaku i kuli Nenadovića.
Muselinov konak
Muselinov konak, koji se nalazi u neposrednoj blizini Muzeja, je najstarija zgrada sačuvana u Valjevu. Nastala je krajem 18. veka za potrebe Muselima, turskog upravnika Valjevske nahije. Iz njegovog podruma izvedeni su na gubilište Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović 1804. godine. Posle izvedene restauracije zgrada je pretvorena u muzej. U prizemlju je izložba posvećena Prvom i Drugom srpskom ustanku, dok se u podrumu nalazi postavka posvećena Seči knezova.
Kula Nenadovića
Kula Nenadovića je jedan od simbola grada Valjeva. Kulu i manje vojno utvrđenje, podigli su vojvoda Jakov i njegov sin Jevrem Nenadović u proleće 1813. godine, za potrebe odbrane grada. Između dva ustanka, od 1813. do 1815. godine Turci su kulu koristili kao zatvor. Verovatno zbog toga ju je vojvoda Sima Nenadović srušio po oslobođenju Valjeva 1815. godine. Obnovljena je 1836. godine i do kraja 19. veka korišćena je za čuvanje baruta. Nakon višegodišnje obnove i konzervacije, danas je ovo kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države sa stalnom muzejskom postavkom.
Valjevo na dlanu
Na brdu Vidrak iznad Valjeva, pored puta ka manastirima Ćelije i Lelić, nalazi se i spomen-park posvećen borcima Drugog svetskog rata. U njegovom centru parka dominira veliki spomenik partizanskog heroja Stevana Filipovića. Park je lepo uređen i osvetljen, a poseduje i parking prostor. Iz parka se pruža predivan pogled na grad i okolinu. Iznad parka, na vrhu brda Vidrak, nalazi se vidikovac Paviljon sa pogledom na panoramu grada, a pored vidikovca nalazi se restoran Paviljon.
Pročitajte još:
Kosmaj – Vazdušna banja nadomak Beograda
Verona – Centar romantike i umetnosti
