Poznato je kako ćemo se grejati u godinama koje dolaze
Globalna tranzicija ga obnovljivim izvorima energije i težnja da se smanji upotreba fosilnih godiva, odnosno redukuje emisija ugljendioksida, nedvosmisleno je toplotne pumpe stavila na prvo mesto liste sistema grejanja budućnosti
Sve ukazuje na to da će u ne tako dalekoj budućnosti, kada proizvodnja električne energije postane “dovoljno zelena”, osnovni sistem grejanja biti toplotne pumpe. To potvrđuju mnogi parametri, a među njima i oni najmerodavniji – podaci o prodaji.
Tržište toplotnih pumpi brzo raste: Međunarodna agencija za energiju (IEA) prijavila je globalni porast prodaje toplotnih pumpi od 11 procenata između 2021. i 2022. godine, posebno u Evropi, uz rast prodaje toplotnih pumpi vazduh-voda od čak 49 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
Toplotne pumpe za grejanje – prednosti i mane
Zašto su toplotna pumpa i podno grejanje dobitna kombinacija
Da li je invereter klima rešenje za nestašicu ogreva?
Pet najčešćih zabluda o toplotnim pumpama
Ovo je delimično reakcija na energetsku krizu širom Evrope i težnje da se pronađe alternativa kotlovima na fosilna goriva, kao i posledica ciljeva dekarbonizacije mnogih evropskih zemalja. Takođe je i stanovništvo sve više i više svesno njihovog uticaja na životnu sredinu.
Prema nedavnoj studiji IEA, toplotne pumpe bi zamenom kotlova na fosilna goriva mogle da smanje emisiju CO2 za pola milijarde tona do 2030. godine.
Na primer, sektor grejanja čini skoro jednu trećinu godišnje podukcije ugljendioksida u Velikoj Britaniji. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je postavila jasan plan dekarbonizacije koji uključuje cilj instaliranja 600.000 toplotnih pumpi do 2028 godine.
Prema istraživanju britanskog dobavljača obnovljive električne energije Good Energy, domovi mogu da se greju koristeći isključivo obnovljivu energiju, pa da ovaj energetski sektor funkcioniše sa nultom emisijom ugljenika mnogo pre vladinog cilja 2050. godine.
Ipak, da bi to bilo moguće, potrebno je napraviti nekoliko promena. Po procenama britanskih stručnjaka, ako se ubrza uvođenje električne energije vetra i sunca, može se kreirati potpuno “zelena” električna mreža već do 2035. godine.
Jedan od neophodnih koraka ka upotrebi zelene električne energije za grejanje domova, svakako je poboljšanje energetske efikasnosti. Tu je računica veoma jasna, da bi kotao na fosilno gorivo bio zamenjen toplotnom pumpom, koja se pritom napaja “zelenom” električnom energijom, potrebno je poboljšti kvalitet izolacije.
Jedno veliko pitanje koje se postavlja je kako ove analize sprovedene u zemljama zapadne Evrope mogu da se primene i kod nas. Koliko smo mi sa našim problemima daleko od energetske tranzicije kada je grejanje omova u pitanju, u ovom trenutku sigurno niko ne zna ni približno.
