Unutrašnja izolacija zidova – Par prednosti i mnogo nedostataka
Cena ugradnje izolacije sa unutrašnje strane zida ponekad može da bude i dvostruko jeftinija od spoljašnje izolacije, ali zbog veikog broja nedostataka ovakvog rešenja, zidove uvek treba izolovati sa spoljašnje strane ukoliko je izvodljivo
Izolacija zidova sa unutrašnje strane je rešenje kojem veliki broj ljudi prilikom adaptacije pribegava jer je jednostavnije, brže i jeftinije rešenje od postavljanja izolacije na spolašnju stranu zida. Ipak, treba istaći da je cena ugradnje možda jedina prednost, a u poređenju sa spoljašnjom izolacijom, unutrašnja izolacija ima uglavnom samo nedostatke.
PROČITAJTE JOŠ:
Demit fasada – Sve što treba da znate
Multipor izolacija – Sve što treba da znate
Stiropor ili kamena vuna – koja izolacija je bolja
Istina, zid sa izolacijom sa unutrašnje strane jeste bolje rešenje od zida bez ikakve izolacije, ali postavljanje izolacije sa unutrašnje strane treba da bude rešenje samo kada ugradnja izolacije na spoljašnju stranu zida nije moguća.
Izolacija iznutra, samo kada nije moguće spolja
Postoji više razloga kada je to tako. Na primer, potrebno je izolovati “hladan” spoljašnji zid u stanu na desetom spratu zgrade. Takođe i kada su manje zgrade i niži spratovi u pitanju, često je izolacija sa unutrašnje strane jedino rešenje, jer obično ne mogu svi stanari u zgradi da se dogovore da se napravi kompletna vanjska izolacija. Ponekad spoljašnji radvi zbog značaja objekta ili lokacije na kojoj se nalazi, nisu mogući.
U takvim situacijama kompromisno rešenje je ugradnja unutrašnje izolacije, ali treba imati u vidu da je ovo rešenje iznuđeno i da nosi dosta potencijalnih nedostataka. Ono što može da generiše najviše problema je otežano eliminisanje potencijalnih toplotnih mostova.
Opasnost od pojave kondenzacije
Stoga je na niskim temperaturama veća mogućnost da dođe do pojave kondenzacije na pojedinim mestima. Ugradnjom izolacije sa spoljašnje strane ovaj problem je neuporedivo manje izražen.
Takođe, kada se izolacija nalazi sa unutrašnje strane, sam zid ostaje neizolovan, a to može da predstavlja problem ukoliko se u njemu nalaze vodovodne cevi, koje su tada izloženije zamrzavanju na niskim temperaturama.
Ono što je najočiglednije, čak i laiku, je to da se ugradnjom izolacije sa unutrašnje strane gubi raspoloživi prostor. To će posebno biti izraženo ako se izolacija postavlja u manju sobu, pa još ako se izoluju dva zida, može da se javi problem sa rasporedom nameštaja. Takođe, treba istaći da ugradnja izolacije sa unutrašnje strane iziskuje izmeštanje svih utičnica i prekidača.
Po ugradnji unutrašnje izolacije treba računati i na to da više nema čvrste podloge, pa je kačenje težih predmeta, kao na primer polica za knjige, zatevnije. Name, potrebna je ugradnja specijalnih dužih tiplova koji mogu da dopru do čvrstog dela zida kako bi nosili opterećenje. To važi za sve tipove izolacionih materijala – mineralna vuna, stiropor, mutipor…
Termička stabilnost je značajno lošija
I na kraju pomenimo i termičku stabilnost prostorije, koja je sa ugradnjom unutrašnje izolacije dosta lošija. Naime, kada je zid izolovan sa spoljašnje strane, tokom grejne sezone zid sa unutrašnje strane akumulira veliku količinu toplotne energije, pa je u sobi prijatnije i po prestanku grejanja.
Isto važi i za letnje mesece. Spoljašnja izolacije štiti zid od pregrevanja, pa je u sobi mnogo prijatnije i bez klima uređaja, nego kada su u pitanju prostori izolovani sa unutrašnje strane. Ipak, ovaj problem neće biti toliko izražen ukoliko su u pitanju samo jedan ili dva zida u celom stanu.
Zaključak je jasan – izolacija zida sa unutrašnje strane je rešenje kojem treba pribegavati samo kada izolaciju nije moguće postaviti sa spoljašnje strane i kada su u pitanju jedan ili dva zida koji u “hladni”. Niža cena unutrašnje izolacije zida u odnosu na spoljašnju nikako ne bi trebalo da bude odlučujući faktor.
