Stirodur kao izolacioni materijal – Osobine, cene i namena
Koliko košta stirodur, a koja je cena stiropora? Koje osobine stirodura doprinose da njegova viša cena ne bude prepreka za ugradnju? Koji su nedostaci stirodura kao izolacionog materijala? Zašto se stirodur ne primenjuje kod izolacionih demit fasada?
Često može da se čuje pitanje – šta je bolje, stiropor ili stirodur? U startu samo pitanje je pogrešno postavljeno, jer u pitanju su dva slična, ali ipak različita izolaciona materijala. Pravo pitanje bi bilo – koji je za šta namenjen, a ne koji je bolji. U ovom tekstu ćemo detaljnije obraditi osobine stirodura i njegovu namenu.
PROČITAJTE JOŠ:
Upotreba stiropora za termičku izolaciju podova
Grafitni stiropor – Da li se viša cena isplati?
Stiropor ili kamena vuna – koja izolacija je bolja
Stirodur je ekstrudirani polistiren, ili skraćeno XPS, dok je stiropor ekspandirani polistiren, odnosno EPS. Dok sitopor nastaje ekspandiranjem polistiena uz dodadavanje velike količine gasa, proces ekstrudiranja kod stirodura ima za posledicu dobijanja izolacionog materijala veće gustine, sa manje vazduha u njegovoj strukturi.
Koliko se razlikuje cena stirodura i stiropora
Za početak, ono što značajno razlikuje stiropor od stirodura je cena. Naime, u trenutku pisanja ovog teksta, cena table stiropora od jednog metra kvadratnog i debljine pet centimetara, je oko pola evra. Cena table stirodura istih dimenzija je otprilike dvostruko veća.
I po pitanju mehaničkih karakterisitka ova dva izolaciona materijala se razlikuju. Stirodur ima težinu između 30 i 35 kg po metru kubnom, dok je kod stiropora između 15 i 30 kg po metru kubnom. Veća gustina samog materijala obezbeđuje stiroduru bolje mehaničke karakteristike. Stirodur bolje podnosi pritisak, pa je pogodniji za izolaciju na pozicijama gde su mehaničke karakteristike izolacionog materijala od značaja, na primer podova u garažama ili industrijskim objektima.
Drugačija unutrašnja struktura ova dva materijala takođe doprinosi razlikama u nameni. Stirodur ima zatvorenu ćelijsku strukturu, tako da je otporan na vlagu, odnosno ne upija je za razliku od stiropora. Stoga je stirodur daleko pogodniji od stiropora za izolaciju podrumskih prostorija.
Vatrootpornost i paropropusnost nisu prednosti stirodura
Stirodur je od stiropora lako razlikovati po tome što je stiropor uvek bele boje. Stirodur je, kako bi se razlikovao, zavisno od proizvođača, najčešće obojen rozikastom ili tirkiznom zelenkasto-plavom bojom.
Pored toga što je otporan na vlagu, stirodur sa vremenom ne gubi svoja izolaciona svojstva i otproran je na truljenje.
S druge strane, vodootpornost ima za posledicu da stirodur nije paropropustan. Stirodur stoga nije pogodan za izolaciju fasade, jer ne omogućava objektu “da diše”. Kod kuće obložene demit fasadom od stirodura vlaga bi ostajala “zarobljena” u zidovima, pa je za fasade jeftiniji stiropor optimalnije i popularnije rešenje.
Treba uzeti u obzir i to da je stirodur goriv materijal, što umnogome definiše mesta njegove namene i još jednom isključuje izolaciju fasada. Stiropor, s druge strane, nije goriv, ne doprinosi širenju plamena, ali se na visokim temperturana topi i oslobađa toksična isparenja.
