Šta je pasivna kuća i koje su njene prednosti
Pasivna kuća predstavlja inovativan sistem gradnje koji je idealan za naše klimatsko podneblje, a koji zahvaljujući naprednim sistemima izolacije i dogrevanja omogućava deset puta manji utrošak energije za grejanje i klimatizaciju. Koje su prednosti, a šta su mane. Da li cena gradnje predstavlja prepreku da se ulaže u ovakve objekte?
Kada se kaže pasivna kuća, obično se pomisli na neki veoma napredan i revolucionaran sistem gradnje koji je skup i samim tim obesmišljava sve svoje prednosti, bar kada su naše podneblje i naše finansijske mogućnosti u pitanju. A u konceptu pasivne kuće zapravo nema u ničaga revolucionarnog, niti se u njihooj gradnji koriste materijali iz NASA svemirskog programa. Pasinva kuća je zapravo kuća koja je od samog temelja projektovana tako da se gubici energije kvalitenom izolacijom smanje desetak puta. To znači da za grejanje tokom zimskih meseci nisu potrebni klasični sistemi grejanja. Pasivna kuća, izraženo u brojevima, visok stepen efikasnosti postiže potrošnjom energije za zagrevanje ne većom od 15 kW/m2, odnosno 80-90% manje energije od klasične kuće.
Kako se to sve postiže? Postoji nekoliko bitnih elemenata koji tokom gradnje moraju da budu ispoštovani:
- kompaktan oblik objekta, kako bi spoljašnja površina kuće bila što manja u odnosu na njenu zapreminu
- južna orijentacija objekta, ako je moguće zavisno od konfiguracije terena
- Izbegavanje složenih oblika u konstrukciji objekta, jer se komplikuje izolacija i teže je izbeći pojavu takozvanih toplotnih mostova preko kojih se gubi toplota
Jedan od najznačajnijih faktora je kvalitetna termička izolacija. Sve neprovidne konstrukcije treba da budu izolovane tako da koficijent prolaza toplote bude manji od 0,15W/m2. U praksi se to obezbeđuje slojem termoizolacije od 20-30cm. A kako bi izolacija imala smisla, mora da se obezbedi i potpuna zaptivenost, kako ne bi dolazilo da razmene spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha bez kontrole. Superzaptivenost zahteva pažljivo projektovanje i izvođenje radova. Vazdušnonepropusni sloj može biti unutrašnja malteracija, zaptivne folije, ploče na bazi drveta… Koliko se ovoj temi poklanja pažnje ukazje i to da klasične roletne sa trakom koja iz spoljašnje oplate ulazi u kuću nisu opcija.
Inače, veoma važan deo sistema izolacije pasivne kuće jesu prozori i vrata. U pasivnoj kući i prozori kao i sva staklena vrata moraju biti kvalitetniji nego u standardno izolovanom objektu. Obavezni su najkvalitetniji prozori izrađeni od profila bez toplotnog mosta, odnosno profila koji ne provode spoljašnju temperaturu na unutrašnju stranu profila. PVC profili su kod pasivnih kuća jedno od najboljih rešenja. Stakla su obično troslojna, sa komorama između stakala koje su isponjene termoizolujućim gasom argonom. Koliko pažnje mora da se posveti prozorina dovoljno ilustruje podatak da kod dobro izolovanog objekta prozori imaju šest do sedam puta lošiju izolaciju od zidova po jedinici površine. To su, dakle, kritična mesta, na koja posebno treba da se obrati pažnja. Kod dobro projektovanih pasivnih objekata sa najkvalitetnijim prozorima analize su pokazale da tokom grejne sezone prozori ponekad, po principu staklene bašte, propuštanjem sunca i svetlosti čak više doprinose podizanju temperature u kući, nego što lošijom izolacijom izgube.
Na prvi pogled ovako konstruisana i izvedena kuća izgleda kao mesto koje nije prijatno za život, jer niko ne želi da boravi u hermetički zatvorenoj prostoriji. Naravno nije tako. Hermetičnost je neophodna kako bi se sprečilo nekontrolisano gubljenje toplote tokom zimskih meseci. Kao što smo već rekli, pasivna kuća nema klasične sisteme grejanja poput radijatora ili podnog grejanja. Kod nje se idealna temperatura održava prinudnom cirkulacijom vazduha. Sistem samostalno temperaturu i kvalitet vazduha u kući održava na idealnom nivou, a kako je kuća hermetična i neuporedivo bolje izolovana, utrošak za održavanje idealne temperature je deset puta mnaji nego kod klasičnog objekta. Pritom se sva energija koristi. Ako je teperatura spoljašnjeg vazduha nula stepeni Celzijusa, a u kući idealnih 20 stepeni, kada se svež vazduh uvodi u kuću on ne ulazi direktno, već prolazi kroz izmenjivač toplote kroz koji se izbacuje unutrašnji iskorišćeni vazduh. Tom prilikom izlazni i “potrošeni” vazduh iz unutrašnjosti, na višoj temperaturi, može da prenese i do 80 odsto svoje toplotne energije na ulazni vazduh. To znači da sobni vazduh temperature 20°C može spoljašnji sa 0°C da zagreje na 16°C. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući ugodnu temperaturu u prostorijama, sa manjom potrebom za aktiviranjem klima uređaja. Minimalni zahtev koji se stavlja pred ove sisteme izmene toplote je prenos 75% toplote sa jednog na drugi vazduh.Samo nekoliko uređaja na svetu imaju sposobnost prenosa iznad 88% a prenos od 84% se smatra vrlo dobrim.
I pored izmenjivača toplotne energije sa spoljašnjeg na unutrašnji vazduh, tokom zimskih meseci neko minimalno dogrevanje je ipak potrebno. Koji sistem za dogrevanje ili hlađenje vazduha će biti primenjen već zavisi od podneblja, odnosno koji energent je najjeftiniji. S obzirom da je ukupan trošak grejanja manji deset puta nego kod klasične kuće, isplati se i upotreba električne energije. Naravno, najefikasniji je sistem toplotnih pumpi. One za istu količinu toplote koju proizvedu troše tri puta manje energije od električnog dogrevanja, o čemu smo pisali, pa se kod pasivnih kuća toplotne pumpe najviše uklapaju u trend apsolutnog smanjenja potrošnje energije.
Kod pasivnih kuća utrošak energije za grejanje i hlađenje je ovde navedenim metodama redukovan do te mere, da u ovakvim domaćinstvima drugi potrošači postaju apsolutno neprihvatljivi i obesmišljavaju sam koncept. Ne treba posebno objašnjavati da je jedan maleni boljer snage dva kilovata potpuno nepoželjan u kući čiju sobu može da dogreva sijalica od 100 vati. Stoga se u pasivnim kučama za zagrevanje vode obično koriste različiti solarni sistemi.
Činjenica je da većini prosečnih porodica u Srbiji koncept pasivne kuće još uvek dalek. Neke računice ukazuju da bi u proseku pasivna kuća trebala da posle osam godina kroz niže troškoje održavanja isplati veća početna ulaganja, a da bi posle toga nastavila “da zarađuje”. Naravno da ni to nije dovoljno u ovom trenutku da se veći broj porodica odluči na gradnju pasivne kuće. Ali, činjenica je da nas je na ovoj planeti sve više, a da će cene energenata u ubudućnosti samo da rastu, po nekim procenama u daljoj budućnosti čak i drastično, učiniće pasivne objekte jedinim rentabilnim sistemom gradnje.
Pročitajte još:
Šta su inverter klime i mogu li zimi efikasno da greju
Podno grejanje – prednosti i mane
Šta su to hibridni sistemi grejanja
Grejanje na klima uređaj – za i protiv
Toplotne pumpe za grejanje – prednosti i mane
