Ovo je pet najvećih grešaka prilikom postavljanja demit fasade

Loše postavljena demit fasada može već posle nekoliko godina da počne da puca, odvaja se i gubi svoju funkciju. Ovo je pet najčešćih grešaka prilikom postavljanja stiropora, tiplovanja i armiranja fasade – i kako da ih izbegnete da bi termoizolacija trajala decenijama i smanjila račune za grejanje

Demit fasada, odnosno kontaktni sistem spoljne termoizolacije, jedan je od najčešćih načina da se poboljša energetska efikasnost kuće. Pravilno izvedena termoizolaciona fasada smanjuje gubitke toplote kroz spoljne zidove, doprinosi prijatnijoj temperaturi u kući tokom zime i leta i može značajno da smanji troškove grejanja i hlađenja.

Međutim, samo postavljanje stiropora ili mineralne vune na spoljne zidove nije dovoljno. Demit fasada je zapravo sistem sastavljen od više međusobno povezanih slojeva i detalja, a greška u samo jednom od njih može vremenom da izazove pukotine, prodor vode, odvajanje završnog sloja, pojavu vidljivih spojeva ploča, pa u težim slučajevima i odvajanje delova termoizolacije od zida.

Problem je što se mnoge greške prilikom izrade fasade ne vide odmah. Kada majstori završe posao, kuća može da izgleda besprekorno, a posledice lošeg izvođenja da se pojave posle nekoliko sezona, a trebalo bi da traje nekoliko decenija. Zato smo izdvojili pet velikih grešaka prilikom postavljanja demit fasade koje mogu ozbiljno da skrate njen vek trajanja.

1. Postavljanje izolacije na loše pripremljen zid

Jedna od najvećih grešaka događa se pre nego što je prva tabla stiropora uopšte zalepljena. Podloga mora da bude dovoljno čvrsta, stabilna, suva i očišćena od svega što može da oslabi vezu lepka i zida.

Kod renoviranja starijih kuća posebno treba obratiti pažnju na trošan malter, stare premaze, prašinu, masnoću i delove fasade koji se već odvajaju. Ako se termoizolacija jednostavno zalepi preko takve površine, kvalitetan lepak neće mnogo pomoći – on će se vezati za slab sloj ispod sebe, koji kasnije može da se odvoji zajedno sa izolacijom.

Pre početka radova zato treba pregledati postojeću fasadu, ukloniti sve nestabilne delove, sanirati veće neravnine i oštećenja i očistiti podlogu. Kod veoma upijajućih podloga može biti potrebno i odgovarajuće grundiranje. Proizvođači fasadnih sistema preporučuju proveru nosivosti postojeće podloge, a kod sumnjivih površina može se uraditi i proba prijanjanja.

2. Pogrešno lepljenje i loše slaganje stiropora

Druga veoma česta greška je štednja na lepku ili njegovo nepravilno nanošenje. Nije dovoljno staviti nekoliko malih „pogača“ lepka na tablu i očekivati da će fasada decenijama ostati stabilna.

Kod klasičnog načina postavljanja EPS ploča lepak se, u zavisnosti od sistema i ravnosti podloge, nanosi po obodu ploče i na nekoliko mesta u njenom središnjem delu, tako da se nakon pritiskanja ostvari dovoljna kontaktna površina sa zidom.

Na ravnim podlogama mogu se primenjivati i druge metode predviđene konkretnim fasadnim sistemom. Upravo zbog toga treba pratiti tehničko uputstvo proizvođača, a ne univerzalno pravilo koje majstor primenjuje na svakoj kući.

Jednako je važan raspored ploča. One treba da budu postavljene tesno jedna uz drugu, sa smaknutim vertikalnim spojevima, slično vezivanju opeke prilikom zidanja. Ne bi trebalo da postoje dugački neprekinuti vertikalni spojevi, niti velike praznine između tabli.

Posebno osetljiva mesta su uglovi prozora i vrata. Spoj dve termoizolacione ploče ne bi trebalo da se završava tačno u uglu otvora. Pravilnim krojenjem ploča smanjuje se mogućnost da se upravo iz uglova prozora kasnije pojave karakteristične dijagonalne pukotine.

Ako između EPS ploča ipak ostanu zazori, oni se ne rešavaju proizvoljnim popunjavanjem običnim lepkom. Cilj je da termoizolacioni omotač bude što kontinualniji i da se izbegnu mesta drugačijih termoizolacionih karakteristika koja kasnije mogu postati vidljiva i na završnoj fasadi.

3. Premalo tiplova ili pogrešno tiplovanje fasade

Čuveno pitanje „koliko tiplova ide na kvadrat fasade“ nema jedan odgovor koji važi za svaku zgradu. Broj, vrsta, dužina i raspored mehaničkih pričvršćivača zavise od fasadnog sistema, podloge, vrste i debljine izolacije, visine objekta i opterećenja vetrom.

Zbog toga je velika greška kada se tiplovi postavljaju „od oka“, kada ih ima premalo ili kada nisu prilagođeni materijalu od kojeg je zid napravljen. Tipl namenjen za jednu vrstu podloge ne mora jednako dobro da funkcioniše u punoj opeci, šupljem bloku, gas-betonu ili betonu.

Važna je i dubina sidrenja, kao i samo izvođenje. Tipl koji nije dovoljno duboko i pravilno pričvršćen ne obavlja svoju funkciju, dok loše postavljene glave tiplova mogu kasnije da se ocrtavaju na završnoj površini fasade.

Posebnu pažnju zahtevaju uglovi i rubne zone objekta, gde opterećenje vetrom može biti veće. Upravo zato ozbiljni proizvođači fasadnih sistema predviđaju raspored i potreban broj pričvršćivača u zavisnosti od konkretnog objekta.

Ušteda nekoliko desetina tiplova na celoj kući zanemarljiva je u odnosu na cenu kompletne fasade, a posledice lošeg pričvršćivanja mogu biti veoma skupe.

4. Pogrešno postavljena mrežica – greška koja dovodi do pucanja fasade

Armirna mrežica nije samo dodatak koji treba nekako „staviti preko stiropora“. Ona predstavlja jedan od ključnih elemenata fasadnog sistema i način njene ugradnje direktno utiče na otpornost fasade na naprezanja i pojavu pukotina.

Jedna od ozbiljnih grešaka je postavljanje mrežice direktno na termoizolacionu ploču, a zatim nanošenje lepka preko nje. Mrežica mora da bude pravilno utopljena u svež armirni sloj i potpuno prekrivena odgovarajućim materijalom.

PROČITAJTE JOŠ:

Koliko košta ugradnja izolacije (demit fasada)

Šta je demit, a šta ventilisana fasada?

Koliko košta loša izolacija zidova po grejnoj sezoni?

Problem nastaje i kada se susedne trake mrežice samo spoje jedna uz drugu. Na njihovim spojevima potreban je odgovarajući preklop. Na primer, Ceresit za svoju fasadnu mrežicu CT 325 navodi preklapanje traka od oko deset centimetara.

Još jedna kritična mesta su uglovi prozora i vrata. Tu se javljaju koncentrisana naprezanja, zbog čega se koriste dodatna dijagonalna ojačanja mrežicom. Kada se ovaj relativno jednostavan detalj preskoči, posle izvesnog vremena mogu da se pojave pukotine koje se dijagonalno šire od uglova prozora ili vrata.

Pažnju zahtevaju i spoljašnji uglovi kuće, špaletne, sokla i drugi detalji. Upravo na tim mestima se kvalitetan fasaderski posao najlakše razlikuje od brzog i jeftinog izvođenja.

5. Rad po kiši, jakom suncu ili neodgovarajućoj temperaturi

Investitorima je često najvažnije da fasada bude završena što pre, posebno kada skela već stoji oko kuće. Međutim, forsiranje radova po neodgovarajućem vremenu može da napravi problem koji će ostati mnogo duže nego što je trajalo čekanje nekoliko povoljnijih dana.

Lepkovi, armirni slojevi, prajmeri i završni malteri imaju propisane temperaturne i vremenske uslove za nanošenje. Na primer, za pojedine Ceresit ETICS materijale propisan je rad pri temperaturama podloge i vazduha od +5 do +25 stepeni Celzijusa, uz zaštitu sveže izvedenog sloja od kiše i izbegavanje rada na jako osunčanim površinama.

Visoka temperatura, direktno letnje sunce i vetar mogu da izazovu prebrzo isušivanje materijala, dok niske temperature i velika vlažnost usporavaju vezivanje. Kiša može da ošteti još nedovoljno očvrsle slojeve.

Zato profesionalno izvođenje fasade podrazumeva praćenje vremenskih uslova i poštovanje vremena potrebnog da svaki sloj dovoljno sazri pre nanošenja sledećeg. Nekoliko dana duži radovi daleko su manji problem od fasade koju ćete morati da popravljate posle nekoliko godina.