Par saveta – Kako odabrati idealan bojler
Koje su prednosti bojlera sa prohromskim kazanima u odnosu na klasične. Da li viša cena prohromskog bojlera u startu kasnije može da se isplati? Koje su prednosti, a šta su nedostaci bojlera sa horizontalnom montažom? Kako bojler veće zapremine smanjuje račun za struju i štedi kućni budžet
Odabir bojlera koji će zadovoljiti sve vaše potrebe zavisi od mnogo faktora. Ukoliko se pokvario postojeći bojler, prilikom izbora ćete biti ograničeni nizom faktora, od mesta montaže, raspoloživog prostora, pozicije kabla i priključnih cevi… Ali i pored svega toga, izbor je šarolik i nije nimalo jednostavan. Ukoliko tek planirate raspored elemenata u kupatilu, a ni struja ni voda nisu razvedeni, moraćete mnogo više da “mućnete glavom” kako bi napravili pravi izbor, jer izmene su kasnije veoma skupe i obično neisplative. Stoga, ako tek planirate gradnju ili detaljnije renoviranje kupatila, svetujemo da se posavetujete sa stučnjacima, jer ovaj tekst vam neće biti dovoljan. Zato u ovom tekstu nećemo pisati u kombinovanim bojlerima koji mogu pored električne energije da koriste i energiju sistema centralnog grejanja ili solarnu energiju. Sve to su uređaji koji zahtevaju posebne uslove. Ovo je pre vodič za zamenu postojećeg bojlera.
Prvo je potrebno odabrati idealnu zapreminu bojlera. U principu, pravilo je – što veći, to bolji. Naravno, to ne važi ukoliko živite sami. U proseku jednoj osobi je dnevno potrebno 20 litara tople vode. Dakle, za dvočlano domaćinstvo bi standardni bojler od 50 litara trebao da bude sasvim dovoljan. To podrazumeva umerenu potrošnju i činjenicu da kuhinja nije povezana na taj isti bojler, ili da barem sudove pere sudo-mašuna, odnosno da se ne troši topla voda ručnim pranjem posuđa. Već za četvoročlanu porodicu bojler od 80 litara neće “izgurati dan”. To je značajno iz razloga što je bojler obično najveći potrošač električne energije, pa je poželjno da bude uklučen samo noću kada je struja jeftinija, odnosno da voda ne mora da se dogreva tokom dana kada je aktivna skuplja tarifa električne energije. Za zagrevanje jednog litra vode sa temperature od 10 do 80 stepeni Celzijusa je potrebna energija koju potroši sijalica od 100 vati za sat vremena. Dakle, u interesu je da bojler bude uključen samo dok je aktivna jeftinija tarifa električne energije. Ako na mesto vašeg starog bojlera od 50 litara može da se ugradi bojler od 80 litara, dugoročno bi to mogla da bude ušteda. Naravno, ako kupujete veći bojler, to obično podrazumeva i da je on snažniji, tako da sa električarom treba da proverite da li vaše elektro instalacije to mogu da podrže.
Veći bojler na još jedan način može da doprinese uštedi. Naime, da bi manji bojler “izgurao” ceo dan, potrebno je da on radi na maksimumu. Ipak, preporuka je da temperatura vode u bojleru ne prelazi 60 stepeni, jer iznad te temperature se mnogo brže taloži kamenac u bojleru. Sa većim bojlerom će vode tokom celog dana biti dovoljno, čak iako ona nije zagrejana do maksimuma. Najsavremeniji bojleri na displeju prikazuju temperaturu vode, dok standardni jeftiniji bojleri kakvi se najčešće koriste, na rotacionom prekidaču termostata obično imaju podeok sa oznakom koja pokazuje njegov najekonomičniji režim rada.
Pored zapremine bojlera, druga velika dilema je materijal od kojeg je napravljen kazan. Najosnovnija podela je na bojlere sa standardnim kazanima, kao i na bojlere sa takozvanim prohromskim kazanima. Bojleri sa prohromskim kazanima imaju kazane izrađene od nerđajućeg čelika (inox) tako da su veoma trajni i pouzdani. Kod ovih uređaja kvarovi se svode na pregorevanje grejača, ali sam bojler može da traje jako dugo. To potvrđuju i garancije koje proizvođači daju, istina, obično samo na kazan, ne i na ostale komponente. Naravno, bojleri sa prohromskim kazanima su znatno skuplji. Standardni bojleri imaju kazane od klasičnog čelika sa nekom vrstom zaštite od korozije iznutra, poput emajla. Ako imate dovoljno novca, ulaganje u bojler sa prohromskim kazanom je dobra investicija, ali bilo koji bojler nekog renomiranog proizvođača je sasvim solidan izbor, a jedino na šta treba obratiti pažnju je garantni rok. Još jedna napomena – svi kvarovi na bojleru mogu da se poprave izuzev kada procuri kazan. Postoje majstori koji se bave krpljenjem kazana, ali to je procedura koju treba apsolutno izbegavari, jer nije u pitanju trajno rešenje, a pitanje je i koliko je bezbedno. Kada korozija progrize kazan na jednom mestu, samo je pitanje dana kada će se to desiti na nekom drugom mestu. Krpljenje tu ne može mnogo da pomogne.
Pored izbora zapremine bojlera i materijala od kojeg je izrađen kazan, bojleri mogu da se podele i na one koji se postavljaju vertikalno i na one sa horizontalnom montažom. Dakle, ne može jedan isti bojler da se ugradi ili horizontalno ili vertikalno, već je potrebno kupiti određen tip, jer komponente kao što su cevi i grejač nisu isto raspoređeni. Postoje i univerzalni bojleri koji mogu da se postave u oba položaja, ali oni su ređi na tržištu. Horizontalni bojleri su praktični za manja kupatila jer mogu da se postave ispod plafona, tako da ne zauzimaju mesto u kupatilu. Ipak, treba obratiti pažnju na to da je kod bojlera sa horizontalnom montažom prilikom njihovog rada intenzivnije mešanje tople vode u bojlru i hladne vode koja ulazi u bojler, tako da tople vode može ranije da ponestane.
Pročitajte još:
Smanjite račun za grejanje uz ove trikove
Kako smanjiti račun za struju?
Šta su to pametni ili smart termostati
Grejanje sa struju uz pomoć TA peći
