Parket ili laminat – rešite veliku dilemu
Kada treba opremiti nov ili renovirati postojeći stan, jedna od velikih dilema je – parket ili laminat. Da li su ove podne obloge pogodne za ugradnju podnog grejanja? I jedna i druga opcija imaju svoje prednosti i mane, a mi ćemo pokušati da vam pomognemo da otkrijete šta je bolje rešenje za vaš dom
Parket je bolji, a laminat jetiniji – to je najčešći odgovor koji ćete dobiti kada se raspitujete za koju od ove dve podne obloge da se opredelite. U toj teoriji ima dosta istine, ali ne može se ona uzeti kao krajnja i jedina, jer u nekim slučajevima laminat može da predstavlja bolje i praktičnije rešenje. Najčešće je pitanje – šta je bolje kod ugradnje podnog grejanja, parket ili laminat. Možda su za podno grejanje najbolje keramičke pločice, ali i parket i laminat su sasvim prihvatljiva rešenja. Potrebno je samo raspitati se kod prodavca, jer nije svaki laminat dobar za ugradnju podnog grejanja. Upravo zbog toga što se u strukturi laminata nalaze i razne vezivne materije i lepokovi, potrebno je da laminat bude visokog kvaliteta. Takođe i njegova gustina treba da bude veća kako bi bolje provodio toplotu. Parket za podno grejanje treba da bude višeslojni, koji je tanji, pa je grejanje efikasnije.
Generalno, postoje dve vrste parketa. Onaj svima dobro poznati koji se izrađuje iz jedinstvenog komada drveta, koji se slaže na pod, posle toga brusi (hobluje) i na kraju lakira. Pored toga, postoje i parketi koji su izrađeni od višeslojnih drvenih panela, koji su već obrađeni i lakirani, a koje je potebno samo složiti na prethodno pripremljenu podlogu.
S druge strane laminat nije čisto drvo, već materijal na bazi drveta. Nastaje tako što se mešavina drveta i vezivnih materijala pod visokim pritiskom i odgovarajućom temperaturom oblikuje u ploče sa više slojeva. Svaki sloj ima svoje specifičnosti, a gornji zaštitni sloj sastoji se od zasićene melaminske smole i celuloze. Jačina i otpornost melaminske smole uglavnom određuje i klasifikaciju otpornost laminata na habanje. Drugi sloj tzv. dizajn sloj, sastoji se od celuloznog papira na koji je otisnut dekor koji je zaštićen gornjim slojem tako da se ne može oštetiti ili izbledeti. Treći sloj, ali i glavni deo laminatnog poda, je ploča od neke vrste medijapana koja se sastoji od više vrsta drveta, čija gustoća daje čvrstoću. Završni sloj, odnosno naličje ploče laminata, daje stabilnost ploči.
Upravo ove dve razlike između parketa i laminata su glavni razlog da se kaže kako je parket od čistog drveta potpuno prirodan materijal, dok u laminatu “ima ko zna čega”. I jeste i nije tako. Proces proizvodnje laminata je poslednjih godina mnogo napredovao, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu ekologije. Ono što je bitno i što je često velika antireklama za laminate, je to da ovaj proces spajanja različitih materijala pod visokim pritiscima podrazumeva i upotrebu toksičnog formaldehida u lepkovima koji se koriste. Upotreba ove supstance je ipak regulisana zakonom tako da je moguće zaštititi se. Prema količini formaldehida se laminat deli u tri klase – E1, E2 i E3. Od njih je najbolja E1 klasa laminata jer ne sadrži uopšte ovu supstancu. To znači da teorija o tome kako je “parket zdraviji” nije potpno ubedljiva, pogotovo što se za njegovo postavljanje koriste lepkovi, a gornja površina se prekriva slojem laka, pa je pitanje koliko koristi zapravo imate od “prorodnog drveta”.
Najočiglednija prednost laminata je niža cena i to je često presudni faktor. Takođe i postavljanje je jednostavnije i jeftinije, a moguće ga je sprovesti u sopstvenoj režiji. Parket je u startu skuplji, posebno ako se uzimaju kvalitetniji proizvodi više klase, a i postavljanje je zahtevnije. S obzirom da je u pitanju kvalitetna podloga koja treba da traje decenijama, najbolje je posao prepustiti iskusnijem profesionalcu, a to ipak košta.
Ako se postavi pitanje koja podloga je kvalitetnija i izdržljivija, odgovor je vrlo jasan – pravilno postavljen parket je znatno kvalitetnija i trajnija površina. Ako je podloga na koju se parket posavlja idealno ravna i ako je upotrebljen kvalitetan lepak, nije preterivanje kada se kaže da može da traje sto godina. Jedna generacija sigurno može da bude bezbrižna što se tiče podnih obloga. Kada se parket pohaba, on može da se ponovo prešmirgla i prelakira, a moguće su i razne popravke o čemu smo pisali.
Laminat, sa druge strane, u slučaju oštećenja ne može da se popravi, odnosno njegova popravka se jednostavno ne isplati. U pitanju je višeslojna površina kod koje je gornji dezen zapravo samo odštampan i prekriven zaštitnim filmom, tako da bi se šmirglanjem laminat samo oštetio. Srećom, savremeni laminati su veoma kvalitetni, tako da su oštećenja retka. Najveći neprijatelj laminata može da bude neravna podloga na koju je postavljen, tako da on na pojedinim mestima “diše” kada se po njemu hoda, pa se vremenom isklima i postanu vidljiviji spojevi između ploča. Sama površina kvalitetnog laminata je veoma otporna na habanje, ali kada se ogrebotine pojave, najčešče od peska pod nogama, to je to. Nema popravki, brušenja i lakiranja, kao kod parketa.
Zaključak se nameće sam. Ako sređujete stan u kojem imate nameru dugo da boravite, a novac nije prepreka, bolja opcija je parket. S druge strane, laminat je dobro rešenje ako preuređujete stan koji je namenjen izdavanju, ili ako je reč o poslovnom prostoru. Sa laminatom ćete posle desetak godina moći sa manje ulaganja da stan ili kancelariju potpuno osvežite detaljnijim molerskim radovima i zamenom podova. Takođe, laminat može da bude bolja opcija da se postavi preko starog i dotrajalog parketa koji se ne isplati sređivati. To je moguće jer table laminata imaju debljinu od šest do 12 milimetara, tako da neće “ukrasti” mnogo prostora. To je još jedan način da se prostor brzo i efikasno osveži da izgleda kao da je nov, a pritom laminat omogućava izbor mnogo više boja i dezena.
Pročitajte još:
Podno grejanje – prednosti i mane
Pod od plute – mnogo prednosti i poneka mana
Kako da stari parket zablista kao da je nov
