Ko je bila Zaha Hadid? Žena koja je promenila lice savremene arhitekture
Povodom odluke studija Zaha Hadid Architects da nastupi pod imenom ZHA, podsećamo se života i rada jedne od najuticajnijih arhitektkinja svih vremena, autorke nekih od najprepoznatljivijih građevina 21. veka
Arhitektonski studio Zaha Hadid Architects, deset godina nakon smrti svoje osnivačice, razmatra dalje korišćenje njenog imena i sve češće nastupa pod skraćenicom ZHA. Ova promena otvorila je pitanje koliko dugo jedna kompanija može da bude vezana za ime svog osnivača, ali i podsetila svet na ženu koja je zauvek promenila način na koji posmatramo savremenu arhitekturu.
Kada se govori o najvećim arhitektama modernog doba, ime Zaha Hadid gotovo je nemoguće zaobići. Rođena je 1950. godine u Bagdadu, u Iraku, a obrazovanje je nastavila u Londonu, gde je završila prestižnu Architectural Association School of Architecture.
Tokom karijere postala je jedna od najuticajnijih i najprepoznatljivijih arhitektkinja na svetu, osoba čiji su projekti pomerali granice mogućeg i dokazivali da zgrade ne moraju da budu sastavljene od pravih linija i jednostavnih geometrijskih formi
Njena arhitektura često je opisivana kao futuristička, fluidna i dinamična. Dok su mnogi projektanti i dalje razmišljali u okvirima klasičnih kubusa i pravougaonika, Zaha Hadid je crtala građevine koje su izgledale kao da su oblikovane vetrom, vodom ili pokretom. Upravo zbog tih prepoznatljivih zakrivljenih linija mediji su je često nazivali „kraljicom krivina“, a njeni projekti postali su simbol arhitekture 21. veka.
Njen put do svetske slave nije bio jednostavan. Dugi niz godina važila je za genijalnu autorku čiji se projekti teško realizuju zbog složenosti i tehnoloških zahteva. Međutim, razvoj računarskog projektovanja i novih građevinskih tehnologija omogućio je da njene vizije postanu stvarnost. Nakon toga usledio je niz objekata koji su danas među najpoznatijim primerima savremene arhitekture.
Među njenim najznačajnijim delima nalazi se MAXXI muzej savremene umetnosti u Rimu, građevina čiji se unutrašnji prostori prepliću poput rečnih tokova. Veliku pažnju privukla je i zgrada Opere u kineskom Guangdžouu, kao i Londonski centar za vodene sportove izgrađen za Olimpijske igre 2012. godine. Jedan od najpoznatijih projekata svakako je i Kulturni centar Hejdar Alijev u Bakuu, koji svojim talasastim formama gotovo briše granicu između krova, zida i tla.
Njena dela mogu se pronaći širom sveta – od Evrope i Bliskog istoka do Kine i Australije. Posebno je zanimljivo da su mnogi projekti završeni i nakon njene smrti 2016. godine, jer je iza sebe ostavila studio sa stotinama arhitekata koji i danas razvijaju ideje zasnovane na njenoj filozofiji projektovanja. Među objektima koji su realizovani posthumno nalaze se i pojedini stadioni, aerodromi, poslovni kompleksi i kulturni centri.
PROČITAJTE JOŠ:
Fondacija „Milenija i Darko Marušić“ raspisala konkurs za drugu regionalnu nagradu
Ložionica i Kuća e-Uprave: dijalog industrijskog nasleđa i savremene arhitekture
Zaha Hadid nije bila značajna samo zbog svojih građevina. Godine 2004. postala je prva žena koja je samostalno osvojila Pritzkerovu nagradu, najprestižnije priznanje u svetu arhitekture. Time je otvorila vrata generacijama arhitektkinja koje su dolazile posle nje i pokazala da najviši dometi u ovoj profesiji nisu rezervisani samo za muškarce.
Iako je preminula 2016. godine, njen uticaj nije oslabio. Naprotiv, mnogi savremeni arhitekti danas koriste pristupe koje je upravo ona popularizovala – parametarsko projektovanje, organsku geometriju i slobodne forme koje su nekada delovale gotovo nemoguće za izgradnju.
Studio koji je osnovala i dalje projektuje neke od najambicioznijih građevina današnjice, ali bez obzira na to kako će se u budućnosti zvati, nasleđe Zahe Hadid ostaje nepromenjeno.
Njeno ime postalo je mnogo više od naziva jednog arhitektonskog biroa. Ono predstavlja simbol hrabrosti da se ospore pravila, da se eksperimentiše i da se arhitektura posmatra kao umetnost koja može da menja gradove i način na koji ljudi doživljavaju prostor. Upravo zato, čak i ako oznaka „Zaha Hadid Architects“ jednog dana postane samo „ZHA“, svet će i dalje znati ko je bila žena koja je zauvek promenila lice savremene arhitekture.
